Kada je Dragoljub Aleksić, stari Piroćanac, došao pre neki dan u našu Redakciju, osetio sam duboko poštovanje, a lice se razvuklo u osmeh!

Nosim lepu vest!

Seo je i, iz papirnate kese, izvadio knjigu "Susretanja i sećanja"!

Pre nego nastavimo razgovor, zamolio sam za nekoliko fotografija iz knjige.

"Paunoviću", uvek mi se tako s poštovanjem obraćao.

U nedelju ćemo se okupiti mi, nekadašnji učenici prve poslaratne generacije pirotske Gimnazije.

Druga njegova rečenica me posebno uznemirila.

"Od 150 nas koji smo maturirali, ostalo nas je živih desetak!"

Hajdemo u studio!

Poznajem mnoge od ovih ljudi. Sa nekima su se moji roditelji poznavali i družili, ima i onih sa kojima sam se poznavao. Kakve su to ljudine bile. Pirot se prepoznavao po njima i ponosio!

Videćemo se u nedelju!

Živeli još dugo drage starine, maturanti naše, pirotske, po ljudima velike Gimnazije!