Pet godina nakon što je privreda kroz NALED-ovu Sivu knjigu zatražila hitno rešavanje problema dugotrajne procedure upisa prava u katastar, Vlada Srbije i resorne institucije pokreću ovu reformu, a ukoliko bude usvojen predlog NALED-a za uvođenje objedinjene poreske prijave za poreze na imovinu i prenos apsolutnih prava, umesto šest odlazaka na šaltere radi upisa nekretnine, od 1. jula ove godine biće dovoljan samo jedan.
Okosnicu reforme predstavlja novi zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti koga će pratiti izmene nekoliko poreskih zakona. Cilj je da građani više nemaju direktan kontakt s Republičkim geodetskim zavodom, Poreskom upravom i lokalnom poreskom administracijom već da sve poslove oko dobijanja lista nepokretnosti, overe kupoprodajnog ugovora, dobijanja rešenja o upisu nekretnine i podnošenja poreskih prijava završe odlaskom kod javnog beležnika, koji će te poslove obaviti elektronskom komunikacijom sa ostalim organima preko e-šaltera.
- Reforma katastra je jedna od najkompleksnijih reformi i, pored unapređenja koja sprovodimo u sektoru u zdravstvu, najvažnija za građane Srbije. Građani i privreda su se decenijama borili s problemom katastra i drago mi je da konačno uvodimo red. Deo ove reforme je i usvajanje zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka i izrada adresnog registra – izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić na predstavljanju novog zakona u prostorijama RGZ.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović ocenila je da je reforma katastra nastavak uvođenja e-građevinskih dozvola i da će obe biti revolucionarne i pomoći da Srbija nastavi put ka svetskom vrhu u ovoj oblasti. Ključni cilj je formiranje e-katastra. Ona je najavila da će novi zakon biti u parlamentu u aprilu. „Pored brže procedure upisa prava, želimo da ubrzamo drugostepeno rešavanje zahteva kod kojih postoje nerešeni imovinski odnosi. Takvi predmeti su se pred katastrom rešavali 10 do 15 godina usled brojnih žalbi. Sada će i ta procedura imati manji broj koraka“, rekla je Mihalović.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović istakla je da je unapređenje rada katastra od velikog značaja za privredu i da je NALED kao član radne grupe za izradu zakona bio posrednik u dijalogu s državom i trasiranju reforme i pomogao u koordinaciji ministarstava građevinarstva, pravde i finansija, RGZ, Poreske uprave, izvršitelja i Kancelarije za IT i e-upravu.
- Reforma katastra predstavlja sistemski i vrlo konkretan pomak u razvoju e-uprave i vladavine prava u Srbiji. Ukidanjem šaltera i papira uvodi se red u stanje naših zemljišnih knjiga, a one su najbolje ogledalo uređenosti jedno društva. Temelj reforme čini služba katastra, koja je pre pet godina u našim istraživanjima bila najlošije ocenjena kao institucija od značaja za privredu pre svega zbog dužine čekanja na šalterima i postupanja po predmetima. Danas imamo drugačiju situaciju i katastar prerasta u lidera reforme – naglasila je Jovanović.
Direktor RGZ Borko Drašković izjavio je da se reforma katastra odvija u tri faze sa ciljem da dođe do njegove digitalizacije i da podaci budu transparentniji i dostupniji građanima. U toku je realizacija projekta sa Svetskom bankom na jačanju infrastrukture, a Vlada Srbije odobrila je zapošljavanje još 567 službenika kako bi RGZ bio i kadrovski pojačan.