Posledice nestabilnog vremena posebno osećaju osobe koje pate od hroničnih bolesti srca, disajnih organa, reume i artritisa. Tegobe poput visokog pritiska, otežanog disanja, bolova u kostima i zglobovima ili žiganja u zaraslim ranama kod njih su izraženije upravo u danima kad se vreme menja. Doktorka Mirjana Mančić, načelnica Službe hitne medicinske pomoći u izjavi za plus radio kaže da se Svaka nagla promena temperature, vlažnosti vazduha i atmosferskog pritiska ovih dana ne odražava samo na ljude koji imaju neki hroničnan problem, već na sve nas. Pri velikim oscilacijama u atmosferi treba se pridržavati saveta lekara, uzimati propisanu terapiju, a u težim slučajevima potražiti stučnu pomoć.

- Svaka nagla promena temperature, vlažnosti vazduha i atmosferskog pritiska odražava se na ljude koji imaju probleme sa srcem, krvnim sudovima, plućima, nervnim sistemom, zglobovima. Ali ovih dana kao da su svi građani postali hronični bolesnici. Kad su u pitanju nagle promene vremena, od njih najviše stradaju osobe koje imaju hronične bolesti, u poređenju sa uslovno rečeno zdravima", kaže doktorka Mančić i nastavlja. „Kod nestabilnog vremena ponašanje treba uskladiti s vremenskim prilikama. Kiša tokom leta je period predaha koji prija mnogima, ali posle nje obično sledi porast temperature i isparavanja, što znači velika količina vlage u vazduhu koja otežava znojenje, odn. rashlađivanje organizma. Povećana vlažnost najviše smeta disajnim organima, te su bolesnici s hroničnim opskurnim bronhitisom i bronijalnom astmom najviše pogođeni. Oni ovaj period doživljavaju kao mučan".

Nagle promene vremena kod meteoropata pojačavaju glavobolju, dovode do pojave vrtoglavice.
Pri velikim oscilacijama u atmosferi treba se pridržavati saveta lekara koji se građanima sada češće obraćaju kako bi što lakše prebrodili period koji nailazi.

Kod hroničnih bolesnika je najizraženiji uticaj vremena, pa se pogoršavaju tegobe koje imaju. Hronični bolesnici imaju stalno manje ili veće zdravstvene probleme, ali usled uticaja vremena, njihovi problemi se najčešće pojačavaju i postaju akutni. To je najviše izraženo kod srčanih bolesnika, astmatičara, dijabetičara i reumatičara.
Nagle promene temperature vazduha kojima smo izloženi poslednjih nekoliko dana, muče i hronične bolesnike i relativno zdrave osobe, a istraživanja pokazuju da meteoropatija najčešće pogadja decu mlađu od 15 i osobe starije od 50 godina.
Najmlađi su osetljivi na promenu vremena jer više od ostalih slede instinkte i reaguju na uticaje elektromagnetnih talasa, a starije osobe imaju osetljiviji metabolizam, koji jače reaguje na hormonske promene uzrokovane promenom vremena, poručuju iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut".
Nagle promene vremena izazivaju umor, migrene, nesanicu, depresiju i probleme sa krvnim pritiskom, teško ih podnose asmatičari, reumatičari i srčani bolesnici, ali i relativno zdrave osobe.
Nagla promena vremena izaziva veću učestalost srčanih i moždanih udara, prehlada, upale disajnih organa i astmatičnih napada kod starijih osoba i hroničnih kardiovaskularnih bolesnika.