Ovo što sledi je neka kombinacija "Kamere" i vaših poruka. Malo hvale, više kritike i obrnuto.

Najpre o bestijalnom ponašanju. O nečijim rukama kojima ne upravlja zdrav razum.

Zoran Cvetković dolazi često u Lovačko. Sav zgranut, ljut i razočaran, doneo nam je ove fotografije. 

"Da li je ovo moguće da ljudska ruka može da učini", pita Cvele?

Nažalost, jeste.

Sada da pohvalim. Prošle nedelje sam ovo snimio i pokazao.

Već u ponedeljak, Kej je bio čist. Bravo. Komunalac, sigurno!

I ovo je sa Keja. Prošle nedelje je bilo ovako.

Ili je ispražnjena korpa i sve okolo, ili još uvek stoji. Jutros sam snimio.

Juče sam u dvorištu Škole "Dušan Radović" uslikao "jesen". Prkos!

Nešto dalje, prodisalo dvorište Prvomajskog cveta.

Pre neki dan sam snimio i ulazni deo. Lepo!

Bilo mi je čudno šta će jugo ovde na keju.

Kada sam se vraćao s posla, bilo mi je jasno. Ovi ljudi, valjda je to "Morava" iz Niša, "šišali" su obod na obali Nišave.

U petak i subotu, u grad svog detinjstva i rane mladosti, moj drug iz Novosadske, dr Tomislav Stojanović Toci, sin nekadašnjeg direktora Banke Jovice Stojanovića i predsednika Radničkog, "došao je kući".

Prošli smo sve ulice i krajeve našeg detinjstva i zastali ispred Okruga.

Ovaj stub je ovakav bio i kada sam bio đak Gimnazije, reče Toci.

Stani da te slikam.

Nadam se da će se nova načelnica Okruga, kada bude ulazila u zgradu, okrenuti oko sebe i videti ovaj stub. Malo se nakrivio, lampion takođe. A, mislim i da ne radi. Zub vremena!

Treba ga olečiti!

Lampion mislim, stub, ne zub.

I za kraj, malo laganije.

Ovo je nadzidani četvrti sprat zgrade u Dragoševoj. Neka se pamti. Iz ograde terase krenula biljka.

Živo biće se svuda probija, traži vazduh i sunce...

Za kraj. Da li poslednje jesenje košenje Keja?

Toliko za danas od ove "kombinovane" kamere. Ove fotografije što je Cvele doneo uznemiravaju. Nastavlja se... teško je pronaći te ruke koje ne zadrhte kada lome.

Možda ih to čini još jačim.

Uostalom, u mraku su uvek hrabriji. Još ako su malo ...