Kameru sve više doživljavam kao priliku da pošaljem poneku poruku o običnim, svakodnevnim "malim stvarima" koje u mozaiku mogu da budu vredne za razumevanje života.

U prolazu mnogo toga vidimo, doživimo, nastavimo dalje potpuno nesvesni da su, u stvari, ti sitni detalji veoma često izazovniji od onih, hajde da tako kažemo, krupnijih.

Kako se ono kaže: za velika dela ili muke se nekako spremamo, iznenade nas one "male stvari"!

 Hajdemo: Gradašnička reka. 

Ko zna koji su ovo snimci po redu. Ne radi se samo o rečici zarasloj u korov. Odavde idu poruke na našu svest, na brigu ili nebrigu o sredini u kojoj živimo.

To isto važi i za predivni Park LEAP, za naš Kej, Nišavu koja se sada smirila, a do skoro je to bio samo jedan kanal bistre hladne staroplaninske vode.

 Evo snimaka:

Park LEAP. Pokošena trava, "osvežene" leje novim cvetnim rasadima.

  Kej, Nišava.                                                                                                                                    

Dečko iz Sportskog centra samo zna koliko je dugačak Kej, jer ga svakodnevno prolazi.

 Još jedno jutro, ko zna koje!

U parku, na mostiću preko Gradašničke reke, Kejom pored Nišave, sreo sam najlepše cvetove ovog proleća. Dečica iz Vrtića "Prvomajski cvet", krenula su na Šarenijadu u OŠ "Osmi septembar".

 I još ovo, neka sve bude tako lepo i zeleno.

Na Keju, naravno, svakog proleća i jeseni održava se Kros. Tradicionalni. Smatram da lepše manifestacije, ni lepšeg mesta  gde se održava, ne bi trebalo da bude. Kros smatram praznikom sporta, zdravlja, mladosti, lepote, radosti.

To, nažalost, dugo nije tako. Stiče se utisak da se samo želi da stavi još jedna "recka" da je održan, da se upiše u plan zadatih aktivnosti i tera dalje.

Fića i Joca, njih dvojica su išli kao so i hleb, kiša i sunce, jutro i veče. Oni su slali medijima i školama program Krosa "sto godina".

 Evo ovo je obaveštenje za kros sa satnicom poslato u njihovo vreme, valjda!

Naslednici su nastavili tako i gle čuda, sve je isto, potpuno.

Nema novih ideja, izmena u programu, pratećih nekih detalja, možda neka improvizovana bina. Oni sandučići od postolja i sve, ama baš sve istio. Isti redari, iste nagrade, bombone, slatkiši u istoj Piljari, isti nastavnici i profesori sakupljaju papiriće, isti gosti na improvizovanom "ručku", iste dnevnice za rad na suncu.

Sve isto, samo se godina promeni!

A manifestacija u predivnom majskom danu, na najlepšem mestu.

Eto, kamera služi i za te male velike stvari koje život boje različitim nijansama!

Ubuduće ću na kraju svake namere da postavim neku poruku, pametnu misao, poruku.

Možda će vam se toliko dopasti da ćete je možda i prihvatiti.

 A, to je i cilj.

 Dakle, od danas Kamera plus!

Poruka dana LINK