Moj drug iz detinjstva, zvali smo ga Toci, Tomislav Stojanović, sin Jovice, direktora Banke sin, sada zubni lekar u Kraljevu, poslao mi je juče sa svog instagrama fotografije parka oko njegove zgrade.

Pošalji mi Kej, grad, hoću da vide komšije... Čekam kameru, nešto si zastao!

Ukorio me!

Obećanje sam ispunio i juče poslao desetak fotografija.

Kameru radim sutra, napisao sam!

Žurim, ode vreme. Badnji dan, mnogi su objavili da ne rade. Država im tako rekla, a mi se dogovorismo ovde da se vidimo kratko.

Baš je bilo kratko. Evo ga dva, još malo.

Krenuo sam, kao i obično, Kejom. Najpre one Tocijeve fotografije. Kej, Nišava. Dodao sam i Otvoreni bazen, dečicu koja su se igrala na teretani, malo ljudi u parku. Ne znam da li radi zatvoreni bazen.

I tek što sam udahnuo čist zimski vazduh i ponosan, misleći na mog drugara iz Kraljeva, ponovo me "ubiše" kontejneri.

Da ostane za istoriju, s obzirom da se skoro svakodnevno ruši "stari Pirot", evo nekoliko fotografija ulice Danila Kiša. Stari dobri Senjak!

Nisam prošao kroz Novosadsku, nastavio sam dalje. Idem na Omladinski.

Gimnazija. Zgrada kao istorijski spomenik. Pod zaštitiom države Srbije.

Čekamo restauraciju, rekonstrukciju, ne znam šta planiraju. Fasade mi bodu oči!

Od tri kioska koja su bila tu kod Gimnazije, dva se vraćaju. Onaj Antin, možda i najinteresantniji, je nestao.

Omladinski sam vam pokazao u posebnoj priči. Pokazao sam vam i trgove, badnjake.

Čitam, kažu, zdrave su semenke, zdrave su mušmule. Da spojim lepo i korisno. Idem u Tijabaru na pijac. Valjda ću da nađem.

A do pijace i na pijaci:

Semenke sam slučajno našao. Večeras igra Zvezda, uh, kada ih ispečemo! Gospođa Radmila iz Gnjilana ima veliku tezgu. Kod nje kupujem sve provereno. Dam spisak u ruke i, dok ona sprema, ja obiazim tezge.

Pitao sam za mušmule – oskoruše, kako hoćete.

Ima, eno tamo!

Ima...

Pola kila 100 dinara. Ajde za probu. Semenke, 500 dinara kilo...

Prolazim kroz ulicu do Žike pekara, izlazim na Dečansku.

I ponovo isto. Šta sve Komunalac tu nije radio. I table "ne bacaj", betonirali su jedan deo. Ništa. Sad je i sezona pepela. Srećom nije bilo ni dima, ni vatre.

Evo me na mostiću. Sećam se kada se preko njega prolazilo nesigurno. Krenuo sam akciju u lavirintu i eno, postaviše ovaj gvozdeni. Prvomajci su ga zvali Paunov most! Odmah imnpiracija - Park LEAP! Ubavo!

I konačno, Ulica Dimitrija Tucovića. Ja čistokrvi Pazarac iz "Novosadsku" na "privremenom životu" skoro 40 godina – Jataganac!

Znate onu latinsku:

Ubi bene, ibi patria!

Jeste, tu mi je dobro, tu mi je "država".

Na kapiji me čekao Maks. Naša Rea je u boksu, čekamo prinove.

Rodila se velika ljubav jednog ruskog haskija i nemačke dame vučice.

Sinoć kasno, Iva je dežurala, rodilo se devet, tri su preminula od hladnoće.

Ako vam je do ove nove vrste, biće super, lepi na tatu, pametni na majku!

Javite se za dva meseca.

Ako ih minus tokom noći ne...

Eto, dragi Tomislave i posebno vi Piroćanci daleko od doma svog.

Ovako je izgledao vaš rođeni, u nedelju 5. i danas, kada pišem, ponedeljak, 6. januara.

Neka vam je sve lepo, srećno i zdravo!

Onadžujemo se!