Ova kamera će ponovo "nemirno" videti neke detalje, za koje više ne želim i neću da ih pominjem u nekim drugim mojim tekstovima.

 No, o tome na kraju.

Evo dve subote ili nedelje, nisam baš sada siguran, kada krenem kejom, tu ispred mosta, vidim njih. Jeste april bio "kominovan" što se tiče vremena, tek onaj vikend 12-13. aprila i ovaj poslednji bili su tu negde oko 20 stepeni.

I evo ih. Pre petnaestak dana.

Ovog vikenda, u isto vreme na istom mestu, sve kao na filmu. "Repriza"!

Izašli su, ogrnuli se ćebadima, preskočili kej i nestali tamo u onoj uličici.

..........

Oni su ovde poodavno. Rade gasovod, mreža se širi po Pirotu. Tu i tamo preseku neku cev, neki kabla i nastave. Ima ih na sve strane.

Ovi "moji", već smo se upoznali, rade tu u parku LEAP.

Snimam ih sporadično. Pokazujem kako napreduju.

Tražim njihovog šefa, tu je na nekom od gradilišta, nikako. Ranije sam uspeo.

Za sutra ćemo imati detalje.

.......

Ovo je odjutros. Iza mene Leap, mostić na Gradašničkoj reci i ... Sve isto, ništa se ne menja.

.........

Jutros na keju, ponovo onaj dečko iz Sportskog centra. Kosi travu.

.......

Ovih dana sam baš ušetao u proleće. To se na Keju najlepše osetilo.

.......

Godinama, kao vesnik proleća, pojavljivao se i Autodrom. Promenio je mesto poslednjih godina.

...........

Proleće je najavila i ona terasa restorana gde miriše na prženu ribu. 

.......

Pre neko predveče, čekajući prenos neke utakmice, mislim da je bila Zvezda – Efes, prošao sam onom "našom" stranom keja. Ovo je usamljena strana koju još gazde ovog grada ne misle da rade, iako su obećavali. Naravno da je Kej kod Pirota na vodi doteran. Neću o građanima "prve i druge vrste"! A i tamo, uradiše stotinak metara i... Ništa. A rekoše da će do Bistrice da urade.

Evo našeg keja. Lepo je. Ali, kada pogledam "pečurku" baš mi pripadne muka. Zalazak sunca pokušava da mi popravi raspoloženje.

........

E sad, ova kamera koja sve vidi i sve zna, "bacila" je oko sa naše terase.

Kako bih vam opisao šta hoću da kažem, "guglao" sam što bi deca rekla, samo dve reči.

Nada i Strazbur.

A onda danima "kucao" nazive pirotskih medija.

Nigde ništa.

Za njih ni Naša Nada, ni njenih 79 studenata biciklista, ni kilometri, ni dajte brdo da se igramo, ni ono zvučno "pumpaj", ni Strazbur, nisu postojali.

Nigde!

I gledaj sad.

Po Srbiji su ljudi iz suze, cveće, radovanja dočekivali naše heroje. Nadu i Lava u Nišu na hiljade. Onaj dečko iz Dolova nije mogao da veruje. Dolovo, malo selo u Vojvodini prepuno dobrih ljudi.

Dok su Ivana i Andrija radili dole na trgu, ja ponešto snimao sa terase, ugledao sam gle čuda njih dvojicu.

Da li je moguće da za TV Pirot, našu dobro plaćenu televiziju i onaj nazovi portal, Naša Nada ipak postoji?

Evo ih:

Dok je TV Pirot imao novinarku, drugi se muvao okolo bez imalo stida i neprijatnog osećanja da je sve to daleko od profesije.

Ponovo sam se setio moje baba Ljubice.

Ni sram, ni oči.

.......

Dolovo je selo popred Pančeva. Filip Marković je student rođen u ovom selu.  Bio je među 80 studenata heroja.

Tako ga je dočekalo i njegovo Dolovo, narod sve do Pančeva.

Dolovo: LINK

Južne vesti: LINK 

Naša Nada vratila se kući.

......

Kamera je i sve ovo videla, a vidi i još mnogo toga: lažne izveštaje sa utakmica, veštačku inteligenciju umesto novinara, izveštaje ispred Tigar tajersa, a da ih tamo nije bilo!

Sve kamera vidi, trpi i i dalje radi!

Samo dokle, brateee?!