Vraćam se prekjuče kolima. Isped Gazele zastala kolona vozila. Konačno je krenulo krpljenje "udarničkih" rupa. Video sam ih i po gradu. Dobro je, pohvala! Doduše, malo su proširili prostor koji će da krpe.

Tu prolazim svakog jutra. Desno predivan park LEAP, uvek su tu radnici Komunalca. Ili menjaju rasade, ili kose travu, zalivaju... evo kako je bilo juče ujutru.

Desno park, levo Gradašnička reka. Ko zna koji bi snimak po redu bio "reka u korovu" kad ovog jutra, ovi se rešili da konačno "uleznu u sevap"! Došao čovek da kosi.

Juče i prekjuče, u ranim jutarnjim satima, dečko iz Sportskog centra kosi travu na keju. Ovog puta, podsetilo me na ono kada smo na Vašaru išli da gledamo "Munu u globusu", ili onog što je vozio po zidu. Evo pogledajte. Malo rizično, ali korisno.

Prošle subote sam ponovo bio na pijaci. Poduži spisak. Krompir, što sitniji, beli luk, paradajz, sve kod Gnjilčanke. O da, trešnje naravno! Napravio sam krug, trebalo mi je 15 minuta da, pored poređanih taksija, Žike pekara, zatim okolo, sa druge strane negde ubacim "žućka". Izašao sam i prošetao ulicom. Uzan kolovoz, a sa obe strane... evo, gledajte.

Posle pijace "žućka" sam ostavio u hladovini, u Save Kovačevića i krenuo.

Dalje, ulica se nastavlja i radi. Ne znam šta je tu kružni tok, ali dobro.

Na Keju skoro da nije bilo ljudi. Opeklo, podne je. Svi beže u hladovinu. Reke, jezero, kućice za odmor i zabavu... bazen je počeo da radi nekoliko dana kasnije. Evo kako je izgledao u subotu. Voda do vrha, malo dece, u restoranu manje ljudi nego obično.

Prošao sam kroz moju Novosadsku. Komšinica tamo na sredini ulice me zaustavi.

Jao komšija, dobro je što sam Vas videla. Pogledajte ono naše ćoše. Sad još i drva skladirali. Temelj u prolazu potkopan, onaj lim propada, a unutra  samo što zmija nema. Pokažite to, molim Vas.

Nije trebalo da me "moli"! To je ulica mog detinjstva. Tu je nekada živela čuvena baba Mladža. Sad će dr Toci, dete iz moje ulice,  živi u Kraljevu, da se oduševi kada vidi. Stanovao je s porodicom u zgradi. Bila je tu Banka. Njegov otac, čika Jovica Stojanović, bio je direktor. Ulazim u čuveno "ćoše"!

Izlazim na glavnu ulicu. Policijski automobili i dalje su nepropisno parkirani. Evo, neka vide. Nema kazni za nepropisno parkiranje.

I, za kraj - evo me na trgu. Bivša zgrada Doma Vojske je pri kraju. Doteran je i Dom kulture.

Nadamo se da će ova gomila uskoro biti uklonjena.

A, evo i fasade sa dve-tri strane. Neka bude zabeleženo. Za uspomenu i dugo sećanje, kada nas ne bude bilo!

To je to. Ostalo još snimaka, ali neka ostane. Žurim, evo ga jedan sat. Rekoše prognostičari - kiša. 

"Da si begamo u ladovinu!"