Kamera mi dođe kao "tajm-aut" rubrika koja mi udahne svežinu, onu životnu, da malo odmorim, da se radujem Keju, Nišavi, bazenu, a takođe i pokažem neke detalje koje treba gledati iz nešto drugačijeg ugla.

Zbog toga danas postavljamo sve ono što se sakupilo ovih dana, a što je zavredelo pažnju mojim čulima.

S obzirom da je sutra ta subota, 15. mart, kada se "događa Beograd" nadam se da će sve biti mirno i bezbedno. Neću pričati o medijima na primer, a i još nekim mojim percepcijama.

Ostaje sport, sednica Skupštine i još po nešto što naiđe.

Najpre Kej naš najlepši i Bazen. I sve ono što sam snimio šetajući. Bez najava. Slike sve govore.

Nisam skoro, odlučio sam kao nekada da nastavim dalje, preko pruge. Pre toga, pokazaću vam još neke detalje.

Pocepane zastave na pomoćnom terenu, prašumu, da li budući golf tereni(!?)

Nisam propustio da snimim novu, rekonstruisanu prugu, ispred na mostu i iza još nije, naravno most, kao sastavni deo ove priče Kej, Nišava, Železnički most, Drugi ring, most.

Nisam propustio ni da se setim tragedije. Mermerna ploča kraj onog kanala ubice stoji, otac često dolazi i donosi cveće.

Nastavio sam dalje. Nekadašnje kupalište. Dno se skoro više ne vidi. Svuda korov.

Bila je subota, ova sad što je prošla. Sedeo sam ispred Kengura kada su njih dvojica došla do mene i pozvala me da pogledam, kazavši, daleko bilo, da i Pirot ima nadstrešnicu. Ponavljam daleko bilo, pomeri se s mesta.

Radnici Komunalca su uvek bili i ostali pravi vesnici proleća. Ima ih na trgovima, obnavljaju se leje, "kupali" su trgove, a evo nekoliko dana seku granje lipa na Keju.

Ovo je sveže. Jutros sam snimio. Ima i foto i video!

Podsećam, da smo živi i zdravi. U nedelju u 10 sati "na ulazu" u Sarlah, tu na početku staze, vidimo se.

Pokušaću da obezbedim da Đela, stari Piroćanac, krene sa nama. Da vam pokaže rajske staze, ploču, atelje, da priča o kermesu. Ko je sve svirao gore, ko je dolazio…

Vratimo se Sarlahu!