Surova istina je ostala.

Dva mlada života su nestala !

To je za naš grad, za porodice, za mlade ljude, ma za sve one kojima će lipe uskoro zamirisati, a žubor Nišave izazivati da u talasima pronadju radost, tokom vrelih letnjih dana, biti previše. Neće im dozvoliti da zaborave.

Pratiće nas kao zla kob!

Sve dalje neće biti isto i ostaće tako dok ne budemo, ne budu ONI shvatili da više samovolje nema. Nema potpisanih saopštenja po nečijem nalogu!

Nema pisanija bez osnova.

Vragovi su odneli živote. Nema im više mesta, nema im zamajavanja i ćutanja ! Život nadalje zahteva od njih, od svih kojima smo podigli glas, da milioni kilovata, napunjenih kompenazionih bazena i inspektorskih nebuloza, ne smeju da budu važniji od života.

Danas, subota , 21. maj, jedanaesta subota ličnog stava, protesta …

Kanal, to je naziv u koji sam smestio sav svoj bunt, ogročenje.

Tu kraj kanala Andjelin osmeh sa slike, uvenulo cveće, još jedna ruža I sveća u onoj plastičnoj tegli.

I još jedna poruka !

Da, oglasili su se ovih dana. Dugo je bilo potrebno. To što je stiglo na dva papira iz HE Djerdap I vodoprivrednog ispektora daleko je od očekivnog, moram da kažem, istinitog do kraja.

Obećao sam, ma kako to neko tumačio, neću, naravno, stati.

Smatram sebe duboko ugradjenim u ovaj grad, koreni su mi toliko čvrsti, da mi neće dozvoliti da tragedija, smrt jednog deteta bude zaboravljena, sakrivena, jer je to tamo nekome učinilo mogućim.

Ne, ljudi !

Nestao je mladi život. Ne sme se više ponoviti