Pravda, istina, čast, poštenje, poštovanje. Često pominjem ove vrednosti sve nadajući se da neće ostati samo – reči!

I ništa i nikada nisam ni pisao ni govorio, a da se zaista nije dogodilo.

U septembru će biti 20 godina ove naše Kuće, a u novembru 48 godina od prvog dana rada Radio Pirota.

Radio sam kako sam radio, uživao dok sam nosio onaj teški uher, mikrofon dok sam bio svuda. Na to sam ponosan!

Možete o meni svašta, možete i da vređate, ali znam, a to znaju i moji Piroćanci, moji slušaoci koji su za mene bili visočanstvo, šta je zaista tačno.

Ova deca koja sad čačkaju ovaj posao teško da mogu da razumeju kakav je to zanos bio.

I tako... došla je sloboda, demokratija, pao je Sloba, došao je Zoran, ali je nažalost sve kratko trajalo.

Idem na temu, ali je danas ne otvaram do kraja, jer čekam konačni epilog.

Momčilo je bio glavni urednik, Emilija urednik programa. Doveli su za mene najboljeg novinara kojeg sam sreo, Dušana Mašića i nadaleko poznatog Dragana Kremera.

Došli su da formatiraju "novi Radio Pirot"!

Momčilo, Emilija i ja dogovorili smo da nekadašnju moju polučasovnu emisiju "Vi pitanje, mi odgovor" "transformišemo" u Lavirint. Dakle, da pokušavam da ljude s natrpanim mukama povedem ka izlazu iz lavirinta.

Ima li teže?

Krenulo je dobro.

Kada su Dule Mašić i Dragan Kremer preslušavali emisije, odlučili su da emisija "U lavirintu" dobije "prajm tajm" vreme i da traje sat vremena. Od 10 do 11 prepodne. Nema bolje!

Ipak, Radio Pirota više nema, a nema ni emisije "U lavirintu". Nije preneta na naš Radio, da se ne komentariše da ću zloupotrebvljavati naše talase...

Emisija je, nadam se, ostala na kasetama, ili onim velikim "pogačama" – a možda ih i nema. Sve se dogovaram sa Davorom da odem u Arhiv da proverimo.

I stižemo do razloga zašto sve ovo pišem!

Početkom 2002. u emisiju se uključila izvesna Gordana Stevanović, rođena Cekić. Živi u Nišu, prijatelji iz Pirota pričali su joj da u Pirotu postoji Radio Pirot, neki novinar koji traga za rešenjima problema ljudi. Poslala je pismo!

Tema je krenula. Gordana Stevanović Cekić javljala se u Lavirint još nekoliko puta.

Poslala je i kopije originalne dokumentacije. Pismo Jove Cekića Ministarstvu, kopiju pisma najbliže rodbine Cekićevih i odgovor Opštine Pirot 1991. godine da se odbija zahtev.

Uzburkala se javnost u Pirotu. Tada nedodirljivi SPS počeo je da se ljuti. Pre svih, D.T.

Javio se i tražio uključenje u emisiju. Naravno, dobio je. Nikada neću zaboraviti njegove optužbe:

U Radio Pirotu postoji jedna emisija u koju može da se javi BILO KO, da kaže BILO ŠTA...

Naravno da sam zvao i Gordanu Stefanović Cekić. Dobro se i toga sećam:

"Gospodine Paunoviću, ja sam BILO KO". Obećala je da će se javiti, očekivao se protest.

Krenuo sam da radim specijalnu emisiju za Radio Pirot. Nekako se u to vreme zalomilo da učestvujem na seminaru, sada ih zovu radionice, u organizaciji ANEM-a. Mentor je bila Danica Vučenić, Daca kako smo je zvali. Danica Vučenić je danas urednik na N1, radi one večernje emisije sa uključenjima sa terena i izuzetnim gostima u studiju.

Bilo je mnogo posla. Ovako su izgledali papiri gde sam pravio koncepte i planirao sagovornike. Bilo ih je mnogo.

I... tu ću da zastanem.

Da dodam da je Lavirint tragao za ubistvom Misirlića, istraživao sudbinu Mite Gage...

I onda su 2006. godine odlučili da me oteraju iz matične kuće. Radio Pirot i Neša Paun su se rastali.

Jutros sam dobio jednu vest koja me je učinila još ponosnijim. Zato sam tako i počeo ovaj tekst.

A, šta će se uskoro dogoditi - sačekajte.

Bićemo tamo, ne brinite!