Sudbina li je to, neminovnosti koje život sobom nosi, tek ljudi neumitno nestaju! 

U toj surovosti odlaženja, jedan za drugim odlaze i oni koji su živeli tiho, nečujno, glas nisu podigli i uvek bili dobri ljudi.

  Vita Krstić je za sobom ostavio tragove vrednog, skromnog čoveka. Umeo je da poštuje, gledao u ljude toplinom, osmehom... 

  Govorio je tiho, gledajući sagovornika u oči pokazujući poštovanje.

 Vita Krstić, iako mladji od čika Dragana, bio je njegov verni saputnik, od osnivanja u Prvom maju. 

 Bio je direktor Univerzala, Kompjuterske pripreme i krojenja, tehnički direktor.  

   Mesto za stolom, uvek tu negde blizu večnog Dragana Nikolića.

Razumeo je njegovu misao i za mnoge bio jedan od Draganovih najpouzdanijih i najodanijih saradnika.

  Svaku ideju svog životnog duhovnika sledio je vredno.

  U onom zlatnom vremenu Radničkog sledio je Draganov put, bio uvek uz dragog "bata Vece" , Tome Duke...

 Tiho, baš nečujno, kako odlaze dobri, plemeniti, vredni ljudi i Vita Krstić otišao je večnim putem, ostavljajući za sobom divnu, njemu ravnu porodicu, gradjanske duše, vaspitavanu da kao i On, poštuju i vole ljude.

 Naš, zauvek upamćeni, još jedan Piroćanac, "prvomajac" "bata Vita" otišao je. Ostala je dobrota, toplina, poštovanje kao nauk svima koji nastavljaju večnu igru sa životom! 

  Opelo je u četvrtak, 11.januara u 12.30 na Tijabarskom groblju.

   Ne zaboravljamo vas dobre ljude koje je narod voleo. Nosićemo vas dok nas bude bilo!