Jutros je na mejl, pretpostavljamo  sa mnogo gneva, poslata priča koja samo može da uznemiri i kojoj ne treba Zorica Djorić bilo šta dodavati!

    Pisala nam je

.............................................................

Poštovani članovi Redakcije, dobro jutro!

    Želim  da sa vama podelim jednu nimalo lepu sliku u nadi da ćemo zajedno uticati na ljude da razmisle o svom postupku i da to više ne rade.

    Ovo je slika koja nas je dočekala juče na Vrelu ispod žutog mosta koji vodi ka manastiru Presvete Bogorodice.

   Obično se radujemo pastrmkama koje koje se trude da se izmreste. Juče nas je nažalost dočekala ova ružna slika:  ogromne količine otpadaka rečne ribe različitih vrsta  razbacane  su po dnu naše reke: kosti, repovi, odsečene glave, riblji mehuri.     

   Iz razgovora sa ljudima saznali smo da ih je bilo i mnogo više, ali da je voda nešto i odnela.

   Naši gosti i ljubitelji prirode će nažalost osim predivnih utisaka vezanih za smeštaj, prirodu i ljude koje su upoznali, poneti sa sobom i ovu ružnu sliku nečije nemarnosti.

   Možda onaj ko je to uradio smatra da neće ugroziti reku i njene stanovnike, ali ovom otpadu tu nije mesto.

    I tužni smo i ljuti i nemoćni...

   Ukoliko idete ka Vrelu možete i sami da se uverite u ovu ružnu sliku.

   Obavestili smo direktora Turističke organizacije,verujem da će preduzeti mere i nadam se da će neko da se izjasni povodom ove nimalo lepe situacije.

   Stara planina je naše blago, a kako se odnosimo prema njoj? 

Zorica Đorić