Postoje priče koje traju decenijama. Priče u kojima se smenjuju države, vlasti, sudije i zakoni, ali pravda uporno kasni. Jedna od takvih priča je i sudbina čuvene Cekićeve kuće u Pirotu.

Posle duge pravne borbe, naslednici porodice Cekić su u ponedeljak, 16. marta 2026. godine, ušli u porodičnu kuću.

Osam decenija kasnije: Naslednici prvi put ušli u kuću Jovana Cekića!

Posle 80 godina – pravda za porodicu Cekić: SPS predao ključeve naslednicima Jovana Cekića!

Ovaj predmet bio je mnogo više od imovinskog spora. Simbol je jednog vremena u kojem su se pravda i pravo često gubili u lavirintima birokratije, politike i sporog pravosuđa. Generacije naslednika čekale su da sudska odluka dobije i svoj konačni epilog, a to je izvršenje koje kuću treba da vrati njenim pravim vlasnicima.

Cekićeva kuća u Pirotu zato je i istrajnost jedne porodice, ali i podsetnik da pravda, koliko god kasnila, ne sme da bude zaboravljena.

Da li Cekićeva kuća može da nam da neku novu nadu da će se nepravde i dalje ispravljati?

O svemu tome, o detinjstvu, sećanju na dedu, o majci Gordani koja se uporno borila, o njegovim osećanjima, razgovarao sam i sa dr Zoranom Stevanovićem, sinom pokojne Gordane Stevanović Cekić, kćeri Jovana Cekića, inače osobe koja me je posebno podstakla da nastavim istraživanje o Jovinoj porodičnoj kući.

Cekićeva kuća po svojoj sudbini, ali i izgledu, skretala je pažnju Piroćanaca. U vreme kada smo se aktivno bavili sudbinom kuće, zatražili smo i mišljenje jednog starog arhitekte, inače nekada prijateljem naslednika porodice Cekić.

Kuća porodice Cekić, građena 1934–1935. do 1938. godine. Useljena je 1939. godine, predstavlja tipičnu gradsku vilu međuratnog perioda, kakve su u to vreme podizali imućni trgovci i industrijalci u Pirotu.

Ova kuća po stilu veoma podseća na arhitekturu bogatih industrijskih porodica u tadašnjoj Jugoslaviji i postoji velika šansa da ju je projektovao arhitekta iz Niša ili Beograda, jer su oni tada radili većinu projekata u Pirotu.

Takve kuće su, ponavljamo, u to vreme gradili bogati trgovci i industrijalci kakav je bio Jovan Cekić, jedan od osnivača fabrike Tigar u Pirotu.

Arhitektonske karakteristike koje se vide na fotografijama: međuratni modernizam, jednostavne fasade, naglašena horizontalnost, funkcionalni raspored prozora. Akademski dekorativni elementi, ukrašena donja zona fasade, simetrični prozori, dekorativni okviri oko otvora.

Mediteranski uticaj, krov sa crepom i blagim nagibom, široke strehe. Drvene žaluzine (brisoleji) veoma tipične za vile između 1925–1940, štite od sunca i daju elegantan izgled. Statusna kuća, ograđeno dvorište, reprezentativni ulaz, kuća projektovana da pokazuje ugled vlasnika.