Da se odmah razumemo, bio bih nepošten prema sebi, prema porodičnom vaspitanju, ali i prema poslu koji živim, ako bih ćutao, sakrivao od vas, a samim tim i od sebe neke pojave koje ni mi, kao žitelji ovog grada, ne smemo da trpimo.

Mislio sam da podelim u dve objave, ali ne, evo dvostruke sramote.

Sve se dogodilo u nedelju. Juče, 17. maja, u vremenu između 10 i 12 sati. Kiša je lila, a po ulicama voda, Gradašnička dodala.

Imao sam dva zadatka. Jedan domaći, a drugi sam postavio sam sebi.

Pijaca! Tijabara, posle deset.

Sad ću da vas iznenadim. Po ko zna koji put sam razgovarao, to sam uradio i maločas, sa Bobanom Tolićem. Smatram da Komunalac dobro radi svoij posao. Komunalac, međutim, kao javno preduzeće dobija određeni godišni iznos za sve poslove u gradu. Higijena, zelenilo itd.

Izgradnja pijace je u planovima i projektima Grada. Ne branim, ali, kako reče Tolić, Pijacu smo nasledili, to je istorija. Nalazi se na mestu starom decenije i decenije. Bilo kakvi poslovi zavise i od Zavoda za zaštitu spomenika. Radili su jedan projekat. Hteli su samo nadstrešnicu. Dogovarali smo izmene. Čekamo!

 Dogovorili smo narednih dana intervju!

____________________

A, sada, "međupitanje"!

Povezaće ovo prvo i ovo drugo što sledi.

Zamislite da naš Glavni, znate ono, kada u pratnji fotografa obilazi mesta po izboru, slika se, a onda izađu srceparajuće klipove o dobrom mestu za život, dođe ovde? A, mogu i ovi drugi da dođu sa njim da rade "Pijačni barometar"!

I tako uđe on između tezgi, kaplje odozgo, voda odozdo, obuo patike i onako domaćinski pazari, dok mu sa lica lije jutarnja prolećna kišica.

____________________

I odatle produže da pokažu kako je svuda dobro mesto i odu na Stadion "Dragan Nikolić", gde je moja malenkost bila juče od 11 časova. Igrali su omladinci.

Sav pokisao, bogami bi i prohladno, uradim ovo kako bih glavnom poslao moj klip, zaboravivši da napišem - "i ovo je dobro mesto za život".

Umilostivio se bio Savez i bivšem predsedniku Radničkog poklonio ove stolice s naslonom. Radili, radili i ostali repovi.

Ovo čeka. Gornji redovi na tribinama nisu završeni.

Izašao sam van Stadiona. Ne znam da li postoji neki jadniji objekat u gradu od nekadašnjeg Hotela Stadion.

Tu iza je i šahta. Sreća da nema gužve na Stadionu, niko valjda neće da upadne, ali, evo neka se vidi.

I konačno, skoro su menjali zastave. Nema ko da se seti da kaže, skidajte posle utakmice. Propadaju. I evo, jesu!

Eto, ovo su dva primera od mnogih koje srećemo svakodnevno. Da li idem pogrešnim stazama, ili se mnogo "zagledžujem", tek, brate, ovo ne valja!

Ko ga zna, da počnem i ja da snimam "odvisoko", tu nema da promašim...

Samo, baš i nemamo sredstva za dron... a uradili bismo džabe, ne za milion i dvesta.