Bratislave Ćiriću, vratite Radničkom dušu i ljubav iz čika Draganovog vremena, pripadnost koju su darovali Šuleja, Ćamil, Tref !!

26. jun 2020. 13:54 Sport Pirot Plus Online

Boldirani kurziv !

Zoran Nikolić je sinoć okončao neočekivano dug mandat. Radnički je preuzeo u junu 2017. godine od prethodnika zvanog "reset"! Naime, ovaj  čovek, kada je preuzeo ovaj veliki  Klub, izražavajući se "IT jezikom" najavio je preporod, obrisaće sve, Klub počinje od njega, samo što nije uzviknuo !

Uspeo je da "preporodi" mladje selekcije i dovede 25 igrača sa strane, osušio koren, stablo usahnulo, grana više nije bilo i Radnički je, kada je došao Zoran Nikolić, morao mnogo toga ispočetka.

 Zajedničko za oba predsednika jedino je to da su ih napustili članovi Uprave i da su morali da se snalaze plivajući u uzburkanim vodama.

 Prethodnik Zorana Nikolića, ostaće  upamćen po tome što je Marjan Živkoviić, pobedom u Jagodini uveo Radnički u Drugu ligu. Pamtićemo ga i po tome  što je ostavio na volju čoveku s kravatom  da "vodi igru"tamo gde se moglo! Da ovaj organizuje proterivanje novinara, uplaćuje neke "čudne" novce nekim trenerima, gubi tužbe protiv Radničkog na sudovima. To je čovek kome je životni san da ode do centra kako bi se rukovao sa sudijama, izdaje lažne ugovore ekonomima, postavlja nestručne za komesare za bezbednost, vodi ih na put kao ekonome umesto ekonoma. Sve to  u znak zahvalnosti za dela koja je "komesar" činio na kapiji , vezujući lance I katance , praveći od  Stadiona na Nišavi neku blažu formu Alkatraza.

 Zoran Nikolić je nasledio ove ljude i okrenut prvom timu, trenerima i fudbalerima (radio da ekipa bude uspešna u jakoj konkurenciji u čemu je uspeo) ostavljajućI "gore pomenutima" da nastave da "vršljaju"!

Zoranova  su dela  Marko Vidojević i Dejan Čelar, dve  izuzetno vredne, karakterne ličnosti, značajnih trenerskih kapaciteta koji su sa fudbalerima ovih godina opravdali poverenje.  

 Zbog toga čestitke Zoranu Nikoliću, Marku i Dejanu, kapitenu Toliću i svim njegovim drugarima koju su se pošteno na terenu borili za beli dres. Zoran Nikolić, biće upamćen i po tome da je Radnički posle Dragana Nikolića i Trefa, ponovo  bio na pripremama, što je takodje, u ovom vremenu veliki uspeh!

     Bratislava Ćirića čeka veliki posao. Da ga odmah ne uplašim , imaće  uredjen fudbalski pogon - prvi tim, dobre momke, korektne, radne, imaće članove Stručnog štaba koji znaju svoj posao, dobar lekarski tim, vredne ekonome. Imaće dobro uredjen i pripremljen glavni teren , verne Pirgose i sve one koji su navikli da nedeljom dodju na Stadion.

    Najvažnije, na poseban način , imaće uz sebe Gradsku upravu, gradonačelnika koji je razumeo da treba izdvajati u mlade I sport . Imaće,  evo javno obećavam našu punu podršku, ukoliko bude krenuo, ne da "resetuje" kao onaj raniji, već da gradi mostove, obezbedjuje uslove u kojima će se iz korena I stabala  stići na zelenu granu što je najbitnije.

…………………………………………………………………………

       Prvi zadatak Bratislava Ćirića biće da nadje saradnike ! Dakle, da  izabere rukovodstvo u kojem će se naći ljudi koji neće posle mesec dana napustiti "beli brod"!  Da rade, da  vole fudbal  da u svojoj oblasti koju dobije, čine da Radnički  bude , kao u vreme čika  Dragana, Šuleje, Ćamila, Trefa dobro organizovan, fudbalski jak klub. Klub s dušom I poštovanjem !

    Bratislav Ćirić, ima u Pirotu, posle Joce Simonovića,  Ninu Pejčića, najboljeg generalnog sekretara u istoriji Kluba, koga treba ubediti da se vrati svojoj velikoj ljubavi !

    Kako smo saznali,  Dejan Čelar ima ponudu Zlatibora. Razgovorajući sa Zoranom Nikolićem rekao je da još uvek nije "presekao" na koju će stranu. Dakle, eto  drugog zadatka.

    Treći je da sa trenerom I sportskim direktorom, (nadamo se da će Draganu Tomaševiću biti konačno uručena zvanična odluka da je postavljen  za sportskog direktora ) uz svesrdnu pomoć I podršku Dragoslava Jocića Trefa , obezbede kvalitetan tim za narednu sezonu.

     Bratislav Ćirić je pametan čovek, sin  fudbalske legende pokojnog Pravdoljuba  Ćirića, (verujem da se i u njegovoj porodici stalno govorilo o fudbalu),  razumeo je, dolazeći na utakmice I prateći dogadjaje, da mladje selekcije, konačno, moraju  biti "klub u klubu" da će morati da imaju prvog čoveka, sekretara tih selekcija, nekoliko obučenih trenera, opremu, rekvizite, uslove za rad. Da  trenere  treba da  posalje  u škole, da  im da  "putne naloge"  da obidju Dimitrivgrad, Babušnicu, Belu Palanku, Vlasotince, Knjaževac, da prate talentovanu decu.

    Prvi čovek tog "kluba u klubu" će se preko svog sekretara  i trenera boriti da se organizuju turniri, da se deca okupljaju, putuju na kampove, da treneri razgovaraju sa roditeljima, da imaju lekarsku brigu …  Uostalom Milan Ćirić I Dejan Čelar su već objavili odličan projekat !!

    Dalje. Bratislav Ćirić će već u ponedeljak morati da obidje Gradski stadion. Ovaj sportski objekat jedini je u zemlji Srbiji koji nema reklamne table oko terena, koji nema marketing tim . Jedan od članova Kluba ili neka marketing agencija, trebalo bi da brinu o tome. Jer, ne može samo od budžetskih para .

    Bratislav Ćirić bi trebalo, kao što su uradili u KK Pirot, da zajedno sa gradonačelnikom ode do Beograda, razgovara sa ljudima iz FSS. Da  uz podršku gradonačelnika, Tomaša I Trefa obidje Crvenu Zvezdu, Partizan, zašto da ne Vojvodinu, predloži saradnju . Da treneri odu da prate treninge, da  mlade selekcije ovih klubova  gostuju u Pirotu, da se organizuju zajedničke pripreme .

  I konačno, gospodine Ćiriću.  Nešto drugačije, a bitno !! Obidjite sve terene,  kako izgledaju one gvozdene ograde oko pomoćnih terena, sanitarni "čvorovi" ( glupa reč). Pogledajte kako izgleda vešeraj, prostorije za protokol, kupatila,  ma svlačionice, vitrine . 

 Raspitajte se za Hotel Stadion, za prostorije koje propadaju , koje je neko stavio pod ključ , a mirne duše tamo može da se po nešto iskoristi.

   Gospodine predsedniče. Nema Stadiona u Srbiji gde nisam bio. Tamo postoje lepo uredjene trofejne sobe , brojni pehari, fotelje, tamo se primaju gosti, tamo razgovaraju predstavnici klubova, tamo se novinarima služi kafa , sok, domaća, dok se protokol radi.

   Na stadionima postoje posebne novinarske lože , gde  pre utakmice I na poluvremenu devojka obučena u boje kluba dolazi da pita , šta ćete da popijete. Na stadionima ima internet, telefonskih veza. Novinar koji komentariše utakmice za jednu tv, valjda zato što dobija apanažu, ne negoduje što sedi medju gledaocima, piše na kolenima i zamislite ništa mu ne smeta. Da li je to pitanje novinarske časti ili straha da se izbori za uslove !? Piroćanci kažu u žargonu "strašna rabota"!!!

  Na stadionima postoji miks  tabla na atletskoj stazi gde treneri daju prve izjave. Na stadionima postoje prostorije gde se održavaju konferencije za novinare, a ne idu treneri kolima po 300 metara da tamo negde govore za medije.  Da li se samo zbog toga plaća ona prostorija!!!???

   Gospodine predsedniče, na drugim stadionima se otvaraju vrata da bivši fudbaleri , legende udju, da imaju svoja mesta, a ne da ih neko u crnoj košulji maltretira, jer ih, avaj, ne poznaje. Da nije sada to što jeste, na ovaj Stadion ne bi došao. Ni mačku s praga nije šutnuo ! A "važan"!!

   Bratislave Ćiriću, na Stadionima novinari posle kafe ili domaće, idu u novinarsku ložu, ili im se širom otvaraju vrata da odu na teren, rade svoj posao, šetaju oko terena  ( kao ono dete iz Vranja , na poslednjoj utakmici ) tragajući za interesantnim uglovima kako bi sutra pokazali svoje majstorstvo fotografije.

  Na Stadionu kraj Nišave , ljudima u crnim košuljama nedostaju samo DUGE CEVI. Vezuju kapije lancima, pustaju samo ulične fotografe I po naredbi plaćenog administrativca biraju novinare po njegovoj naredbi.

    Na Stadionu kraj Nišave,  Mladen Križan, oficir JNA u penziji, vlasnik Armada sekjuriti  i njegovi smatraju da su ljudi na tribinama, fudbaleri na terenu, mi novinari, došli zbog njih! Avaj! Životna želja im je da nam pokažu koliko su jaki kada hvataju za vrat, uvrću ruke  i ne dozvoljavaju da se novinari rade svoj posao .

    U Radničkom do sada nisu razumeli koliko je važno omogućiti novinarima normalan rad. Možda I zbog toga što u Pirotu izumiru sportski novinari. Što sa utakmica izveštavaju novinarke držeći mikrofone, a jedan dopisnik , koji često nije na utakmici, koristi drugare da pišu umesto njega. O Radničkom izveštavaju fudbalski polupismeni , fejsbučari I ulični fotografi.

   Neke ljude u Radničkom  dragi predsedniče, treba dovesti "k poznaniju prava" ukloniti sve one koji smatraju da fudbaleri, treneri, lekari, ekonomi, postoje zbog njih, da bi  mržnju i unutrašnje nevolje "lečili"  iz nedelje u nedelju i tako nanosili štetu Radničkom

    Radnički pratim i volim od 1952. godine kada me otac prvi put odveo na Stadion. Mnogo sam generacija, divnih ljudi upoznao i bio prijatelj sa njima. Radnički znam "u dušu" a moje poznantsvo  i saradnja sa Tomom Kaloperovićem,  Ostojom Simićem, Čobom, Janjušem, Stajom, Boletom, Dragijem Pavlovom, Krljom, Stoletom, Miroljubom, Pravdom, Cincom, Ćoskom, Pajom, Vignjom, Adnanom, Bobijem,  Markusom,  Trefom, Markom, Čelarom, ovim mladim momcima , pravo je bogatstvo koje me učilo pravdi, istini I ljubavi !

    U ovom Radničkom od  njega, zvanog "reset" i  čoveka s kravatom, na ovamo to je Klub bez šarma, "mirisa" prijatelja…      

     Težak  posao Vas čeka gospodine predsedniče !

    Ojačajte redove, dovedite neke ljude koji poznaju posao I vole Klub, uživajte u radu sa njima , sklonite lance I katance, crne košulje, one što "miluju" ruku sudija na centru  I penzionisane oficire JNA. Vratiće se onaj Radnički , klub s dušom, poštovan svuda, u onoj Jugoslaviji i ovoj Srbiji !!

 Zoran Nikolić, očigledno, to nije mogao sam !