Moram da vam kažem, da se ne bi razvlačile gluposti. Mnogo je čudan ovaj narod postao. Čak i onda kada se radi o ozbiljnim dogadjajima.

 Zove  izvesna Amelija sa  službenog broja u Gradskoj upravi, 305...

Gospodine Paunoviću pozivam vas na humanitarnu akciju. U subotu...

Pitao sam ko je i zašto se javlja telefonom. Postoji službena komunikacija mejlom. Sa detaljima, porukom, pozivom sugradjanima.

  S obzirom da su drugi mediji već objavili, pitao sam, naravno, zašto nama tek sada? I ovako!

Aca (Pirotske vesti)  je moj prijatelj, gospodine.

Ha, ha!

       Prijatelji i neprijatelji. Prijateljima posebno!!! Strašno!

       Pirot grad samo za prijatelje! Nije valjda?!

     Amelija je planula, kao da joj je to odgovaralo!

Vi ste, gospodine, neprofesionalni, bacate mrlju na jednu humanu akciju, dovidjenja...

 I prekinula vezu!

   Profesionalni i neprofesionalni. Prijatelji i neprijatelji! Pusti bre to, Mihajlo je naša briga. Borba!!!

    Nisam razumeo zašto je na tako osion način završila razgovor. (Mada, sve je jasno). Od telefona, pa dalje, do golf terena!

    Ne zna Amelija da je majka najpre dolazila kod nas, pre pola sata sam   razgovarao sa majkom Anom Stamenkov. U Nišu je na vežbama. Ne zna da zovemo Šapićev Budi human. Čekamo da Ana pošalje dokumentaciju. Kaže devojka gore, da ga Mihajlo još uvek nema kod njih! Da sam zvao Acibadem dr Snežanu. Malo pre sam čuo direktora Fonda Milana Jovanovića, uputio me na načelnicu Bojanu Đurđić. Odatle treba krenuti i pokušati da republički fond, da Komisija gore odobri.

    Očigledno da je ova dama bila spremna  da se “igra malog rata” sa mnom. U “zlo doba”! Umesto da pošalje mejlom tekst i poziv!

  Nije vreme.

Ponavljamo! Dodjite u subotu na Humanitarni bazar! Mame Piroćanke!

Učite se, deco! Još je rano za vas da delite ljude!!!

Pozdravljamo humanu akciju Mame Piroćanke, za pomoć malom Mihajlu Stamenkovu, ali način na koji jedna od “humanih” nastupa, u stvari baca malu senku.