Mala digresija! Ko ima sreće i hrabrosti, Bog ga čuva (parafrazirao sam, mada često upotrebim i ono “čuva Bog Nešu svog”. Poruka mog druga Slobodana Janjuša - Čuva Bog Čobu svog!)

Ovo da imam sreće i da Bog vidi, uzviknuo sam kada sam, snimajući danas prostor gde je bila Bela Mačka, ugledao iz daljine, koga drugog, do Milu Panajotović.

Kada je Mila otišla, ovekovečio sam kako izgleda prostor gde je nekada bila kuća jednog od najimućnijih Piroćanaca.

Na odlasku konačno se pojavio neko u ulici. Ponovo sreća, niko drugo do prvi komšija. Baš je imao šta da kaže.

 Neka i ova priča ostane za istoriju. Nekada, kada godine prođu , kada  nam se “vrati” u “novom izdanju” generacije koje dolaze imaće priliku da pričaju neke nove priče.

 Knjiga Mile Panajotović ostaje vredan svedok pirotske prošlosti.