Juče događaji u seriji i sve nesvakidašnje. Porodica Salić u Ulici Braće Daskalovića, korov na mestu gde je nekada bila "Bela mačka", tamo kod Solitera srete me naš sugrađanin "ožali se" na "penzionersko" da ne mogu da uđu, da kao i svi penzioneri uz čaj i kafu, igraju šah, domine, karte, "ne ljuti se čoveče"! Da si "poorate"!

Ajde, da krenemo mi.

Stojimo ispred vrata i on započe da ponavlja istu priču.

Vrata zaključana. Pokucam na jedna, pređem tamo na druga, pojavi se ljutita gospođa...

Jeste da smo ušli nekako "spontano" ali zašto i ne bi. Klub penzionera. Hoćemo samo da pitamo Đorđa Mitića, predsednika ove penzionerske organizacije (ima ih nekoliko) da nam kaže zašto je sve "pod ključ" i zašto ne mogu i kada će moći da penzioneri dođu u svoj Klub.

Eto tako je trenutno, dragi penzioneri.

 Budite strpljivi, drug Đoka je rekao da će biti. Još da okreče, nađu kuvaricu kafe i nekoga ko će da čisti posle vas. Ali, nema "kartanja" i ne mogu da uđu bilderi, kako ih zove Đorđe!

Predsedniče, uvedite članske karte, članarina za korišćenje Kluba i eto fond za kafe kuvaricu.

 Tako mi predložiše neki!