Otvaram živu ranu koju nosim. Progutao sam sve doživljene muke, jer ću pokušati da profesionalne zahteve poštujem, a da o ovim klubovima pišem po svom iskustvu.

Radnički je od moje četvrte, pete godine postao deo porodice. Otac, bivši fudbaler, poveo me na Stadion. Nikada neću da zaboravim kada smo kao klinci, na onoj pumpi ispred svlačionica, na ulazu iz Senjaka, pumpali fudbalerima da se umivaju. Nosili su lavor, peškir preko kukova, goli, one drvene nanule.

Zašto nemamo kvalitetniji sport (1): Ko "pravi" Radnički za sezonu koja dolazi?

Sve ostalo do dana današnjeg je poznato. Kako rekoh, bio sam svedok i radosti i bola.

ŽRK je porodična priča. Supruga Ana igrala je u drugoj generaciji ŽRK Prvi maj, trener  Milivoje Bajević. Objašnjavao sam sve to juče. Kasnije, ćerka Iva bila je levo krilo i jedne sezone najbolji strelac Druge lige.

Hteo ne hteo, bio sam stalno okolo!

Zašto nemamo kvalitetniji sport (2): Šta nam je ostalo od ŽRK Pirot, Vladane Vasiću?

I ponovo pitanje, zašto sam odabrao ova tri tima i zašto baš o njima pišem?

Najpre, kako se ono kaže u pravu, imam pozitivnu legitimaciju da o ovim klubovima pišem, jer sam na različite načine bio "unutra"! Svedok mnogih radosnih i tužnih događaja.

I još ovo: smatram da ova tri Kluba, ukoliko se uspostave neophodni uslovi, mogu da igraju u prvoligaškoj konkurenciji i tako Pirot ponovo kao nekada dobije prvoligaše, a tribine ponovo budu pune!

Pitanje je jasno:

Da li, gradonačelniče Vladane Vasiću, uopšte želiš da se ovi naši ljudi vrate kvalitetnim sportskim događajima i da ponovo kao  nekada, rukometašice, fudbaleri i košarkaši budu naši ljubimci i idoli dece?

Da deca ostave poroke i vrate se sportu. Da menjaju navike, ne samo za petnaestak dana na Božićnoj školi, ili na ovoj letnjoj što si najavio!

KK PIROT

I konačno! Najpre DTV Partizan, potom KK Partizan i na kraju KK Pirot. Sećam se onih utakmica u dvorištu Gimnazije: Baja, Coa, Crnja, Beci, Gilac , Kiki... pomagali smo kao deca kada se gradio Omladinski stadion. Bane Ćirić nam je udarao pečate na ruku, da uveče uđemo bez ulaznice. Nismo se kupali do večeri...

Drugari iz Ulice, Kari, Pansa, Luta, Baki iz Dragoljuba Milenkovića, kasnije moj školski Bile i da ne nabrajam. Ta sećanja su teška, uvek se neko zaboravi.

Markus je krivac, tri godine bio sam i predsednik ovog Kluba.

Sala Učiteljske škole imala je jedina dimenzije da se igra košarka. Niški Student, kao prvioliogaš, igrao je ovde. Tu su bile i one kvalifikacije za Prvu ligu, 1968, kada su Kari i Konjoslav otišli u Partizan i Zvezdu, a Slovan i Mlada Bosna, umesto nas, ušli u Prvu ligu.

Kada se pojavila trojka i teren bio tesan, ekipa je igrala u Knjaževcu, nekada u Aleksincu, Nišu.

Ta putovanja do Knjaževca, oporavak od muka u želucu kod česme ispred grada...

Nismo mirovali, našli smo rešenje. Nije bilo mesta za zapisnički sto i za jednu klupu za rezervne igrače. Druga je bila u onom prostoru gde su sprave.

Nema prepreke da se stigne do cilja. Srušili smo zid, napravili limeni pokriveni prostor i tu uvukli zapisnički sto.

Pirot se konačno vratio kući.

Moja sećanja su toliko jaka, moji tekstovi na Portalu izazivali su posebno raspoloženje. Bilja, Džonijeva majka, nestrpljivo je to očekivala i obično zvala da pita:

Kada će izveštaj?

"Kude je teklo, pak če teče"!

Objasnio sam već zašto pišem o ovim klubovima.

Najpre, zato što su duboko pali, a imaju svoju reputaciju i tradiciju i drugo što u ovom trenutku jedino oni mogu da napreduju. Mislim na kvalitetan sport. Da, nisam pomenuo još KMF Pirot. Odbojka ženska i muška je u fazi stvaranja ugleda, ženski fudbal takođe.

Što se pojedinačnih sportova tiče i tu smo bili u vrhovima, čak i do Olimpijade, ali to je posebna i drugačija tema.

Odavno nisam napisao ime Kluba. Profesija odlučuje!

Kada nas je Zoran Petrović uveo konačno u Drugu ligu, zaista smo verovali da se  nećemo vraćati nazad.  

Čekali smo osam godina da se želje ostvare.

Mladi, ambciozni, Dušan Dimitrijević, došao je na mesto predsednika 2018. godine. Obećanja su ispunjena i Pirot je 2020. ušao u KLS!

Dimitrijević, rekoh mlad, ambiciozan, ali i jasan u svojim odlukama, potiče iz košarkaške porodice, imao je viziju, ciljeve i sve je ostvario.

Da li se sećate kakva je euforija bila?

E, to treba našim ljudima!

Prvi put, ali prvi put konkretno, pojavili su se u prvim redovima Vladan Vasić i Kari Pešić. To što treba činiti, da Klub bude afirmisan, da ima svoje mesto u srpskoj košarci, a imao je decenijama, tada se ostvarilo. KK Pirot je zaslužio i dobio poštovanje.

Bili ste u Beogradu kod Danilovića, tada predsednika KSS! I to je bilo to.

Poslednjih šest godina se sve polako vratilo na staro.

Posebno ove dve godine. Pisao sam da je KK Pirot "držao kvorum" kandidatima za prvo mesto, igrao, ali i lutao u svojim ambicijama i planovima.

Tada si gradonačelniče povukao poteze koji su tih godina rušili naše figure, a protivnici nas stalno matirali. Doveo si čoveka, stavio ga na dve stolice i ni na jednoj nije zaseo kako je to potrebno.

Ako Klub želi, ako ima ambicije, onda mora da reši: budžet, ekipu, dovede kvalitetna pojačanja, postavi sportskog direktora, formira kompletan str. štab, napravi ambijent u i oko kluba i istakne kandidaturu za viši rang.

Dodajem, da organizuje turnir koji je zaboravljen "Zvonko i Bane".

To, međutim, uprava i ti koji se interesovao za košarku samo kada bi promoter došao u Halu na jedno poluvreme, a ti bio tu da mu praviš društvo, ne želite da uradite.

Nešto se događalo dobro kada je Neša Đorđević ušao u Klub. Brzo se razočarao!

I neka se zna: Prvog dana posle prvenstva kreće se u program koji najavljuje uspeh.

Prolazi vreme, fiziko je dobio novi mandat

Da li Klub koji želi viši rang dozvoljava da se rasturi jedan od najboljih tandema u srpskoj košarci, ovoj poluprofesionalnoj?

Dule je ostao sam!

Đone, kako ga zove Gaga Bjelica, je otišao. I to gde - u KK Niš, koji je od našeg tima gubio utakmice poslednjih godina. Plasirao se kao drugi ove sezone u viši rang, zato što to mi nismo znali ili želeli!

Završavam ove tri priče ispričane s razlogom, dubokim saznanjima i osećanjem da imam pravo!

Ukoliko, osim što se hvališ parama koje izdvajaš "za sport i omladinu" pokušaš da od tih investicija napraviš tri vrhunska kluba, kao nekada, onda će se ta nemala investicija isplatiti.

Prema nekoj mojoj računici za FK, ŽRK i KK izdvaja se ukupno negde oko 50-60 miliona dinara.

I... ponovo ništa, ili nedovoljno.

Ne može tako!

* Foto KK Pirot, ekipa koja se 2020. plasirala u KLS