Ubeđen sam (zato i pišem) da će sva ova moja pisanija jednog dana, da li i uskoro, biti dobro ili dovoljno svedočenje o tome da se nije samo vreme promenilo. Iz godine u godinu menjaju se ljudi, njihove navike, životni ciljevi. Ono o čemu se samo priča, a malo radi, da skoro da više ne postoji društveni, da budem konkretniji – pirotski interes.

Ljudi na vlasti rade sračunato, prebrojavaju ljude, gledaju broj stanovnika po selima, asfaltiraju tamo gde imaju koristi. I onda odlučuju gde će, kako će...

Sport!

Svetsko prvenstvo u fudbalu i ne samo to, olimpijade, druga mundijalska takmičenja, dižu narode na noge.

Kada sve to svedete na naše relacije sve postaje drugačije. Pirot u malom je Srbija u velikom!

Ulaže se tamo i njima koji će im vraćati na poznate načine kada se budemo prebrojavali!

I ništa slučajno ne rade.

Najavio sam, danas o ŽRK Pirot!

I tu, kao i u fudbalu, jedno ime i jedna Fabrika - Dragan Nikolić i Industrija odeće "Prvi maj"!

I odmah ću da se zapitam glasno, a gde su drugi? Velika fabrika, kasnije biznismeni.

Niko kao čika Dragan!

Dragan Nikolić je radio sve iz osećanja. Ono što nije imao kao dete, ono šta stariji nisu imali, nastojao je da imaju prvomajski radnici.

Osnovano je Sportsko društvo. Radnice su se bavile sportom. Za Dan fabrike, 7. maja sportska takmičenja. Dolazili su gosti. Popularni kros radnika, mali fudbal sa carinom, ženski rukomet...

I tako je jednog dana nastao Rukometni klub Prvi maj.

Najpre radnice, potom srednjoškolke, studentkinje. Dragica Kostadinović, Mara Petrović, Desa Hristova...

Sve se znalo. Ivan Đorđević, predsednik, sekretar Sinte Mančić, trener legendarni Milivoje Bajević.

U ono vreme jugoslovenski ženski rukomet bio je u evropskom vrhu.

Naišla je generacija nad generacijama. Druga liga u Jugoslaviji. Od Subotice, Crvenke, Sombora, Šapca, Kragujevca. I naš ŽRK Prvi maj.

Cica Jocić, golman, desno pok. Ljubinka Tančić, levo Bilja Panajotović, pivot Bosa Petrović, desno Milena Madić, centralni bek Jasmina Stojković, levi bek Anđelka Pecarski.

Bilo ih je još, nepravda što ih neću pomenuti. Smilja, Cakana, kasnije Bilja Gošić.

Kontinuitet rezultata je nastavljen godinama. Promenjeno je samo ime.

 ŽRK Pirot.

Došao je legendarni Saša Pančić. Igrao je najpre košarku, potom rukomet. Kakva ekipa. I o njima ću pisati uskoro.

Pirot je tada imao četiri drugoligaša.

Radnički, ŽRK Pirot, ORK Pirot i KK Pirot.

ŽRK Pirot je nastavio tradiciju. Stigla je još jedna izuzetno uspešna generacija.

Zlata Živković, Olgica Ćirić golman, pok. Tanja Đjurić, Olgica Ćirić desni bek, Vesna Vasić, centralni bek, pivot Sonja Vasov, Caka Vasić, Irena Pančić, levi bek, Iva Paunović levo krilo.

Dugo je Saša Pančić bio stub, jedno vreme  jedini koji je sve svoje - zdravlje, vreme, ljubav poklanjao Klubu.

Posle uspešne karijere u Klub su se uključile Marija Ilić, Ivana Savić, sestre Tančić, Irena Pančić je postala sekretar Kluba.

Bio je to buran period. Od toga čime se raspolagalo, klub se povijao pod teretom različitih muka i po nečeg dobrog.

Padalo se, ne samo zbog onih koji su igrali, trenirali, vodili Klub.

ŽRK Pirot postao je gradska briga, jedino kada bi uporni Saša Pančić otišao da moli da se pomogne.

Radilo se sa mlađim kategorijama. Do prvog tima deca dolaze sporo. Četiri, čak i više godina.

Klub je poslednje dve godine bio u pokušaju konačne konsolidacije. Saša Pančić je otišao sa klupe u prvi red na tribinama. Smenjivali su se treneri iz redova rukometašica.

Večiti pirotski pokušaj "oslanjanja na sopstvene snage", moguć je samo ukoliko mlađe stasaju toliko da mogu da se "tuku" sa starijim i jačim protivnicima.

Maka se odlučila za, nadamo se, značajan korak.

Došao je Darko Cvetković, profesionačlni trener. Dobar stručnjak, ambiciozan.

Posle dve sezone naš tim je osvajajući prvo mesto, u inače slaboj konkurenciji, igrao kvalifikacije za Prvu ligu.

Nije se uspelo.

I tu smo!

Pitanja potpuno ista Vladane Vasiću, kao i za Radnički.

Da li znaš šta hoćeš od tkzv. kvalietnog sporta?

Da li da i dalje gledamo rukometašice kako pobeđuju slabašne rivale u "patos" ligi sa 20 golova razlike?

Da li da ih na tribinama gleda uža i šira rodbina?

Da li da TV Pirot snima najslabije utakmice najslabijeg ranga u Srbiji!?

Neće ljudi više da gledaju Žitorađu, Vlasotince...

Da li si čuo za protekle baraž mečeve?

Da li znaš u kom rangu igra jedan od najuspešnijih pirotskih klubova u istoriji?

Da li znaš za planove, ciljeve?

Da li znaš da bi se ljubitelji rukometa vratili kada bi se konačno igrale kvalitetne utakmice u renomiranom stepenu takmičenja?

Nisi gledao finale protiv Metalca iz Kraljeva, to je rukomet! Pune tribine...

Nije da nr znaš zato što te to ne zanima, već zato što si preokupiran političkom borbom za sedmu ili osmu fotelju.

Ne znaš zato što su te tvoji mediji opili slavom, trče za tobom, slikaju te u gro planu, dok nas ubeđuješ da smo najpametniji grad, da smo predivno mesto za život!

Da li je ovo još jedno indigo Pirotsko leto?

Kakvu to letnju školu sporta spremaš?  

Da li znaš da li Pozorište ima dovoljno para za super predstave?

Da li znaš kakva se još spektakularna predstava može da odigra u Tvrđavi osim Hasanaginice?

Da li ti pada napamet da Muzej može da bude s mnogo raznovrsnijim idejama i akcijama?

Ako ne znaš, pitaj, ima tamo i pametnijih od tvojih.

Hvališ se bazenom, dodaješ akva park da nisi potonji.

Pitao sam te juče za Radnički, danas za ŽRK, a sutra za KK.

* Fotografija iz knjige "Prvi maj i Dragan Nikolić", autora Bore Kostića