Nije mi prvi put da pratim dogadjaje oko izbora. Da ne brojim koji su dok sam bio u Radio Pirotu, a koliko ovde.

 Znam da su me na vratima jedne tada velike partije zaustavljali i zabranjivali da udjem. Znam da su mi sa trga neki drugi pretili bombom, da će me posetiti kući.

 Zašto, zaista ne znam. Sve sam ih pratio i svako je imao pristup ako je hteo i mogao.

 Dok sam radio u Radio Pirotu, politiku su vodili drugi. Kome će dati džabe, od koga će tražiti novac.

   Ovde, u našoj Kući, pravila su jednaka za sve. Poslali smo im ponudu za Politički marketing. Svima i na isti način. Oni prodaju svoju poruku gradjanima, to je komercijala, mi moramo od nečega da živimo.

   U ponudi smo napisali da ćemo svim zainteresovanim strankama ponuditi suočavanja političkih kandidata.

    Do dana današnjeg niko se nije javio, a da budem iskren i nismo ih zvali. Šta više, nikoga nismo vukli za rukav da objavi svoju reklamu. To što će Naksi mreža da eventualno pošalje, to je ugovorila njihova Marketing služba, mi samo realizujemo.

……………………………………………………………….

 Ranije detalje neću. Sve stranke su nekako smatrale da smo mi u obavezi da ih pratimo i da im bez naknade emitujemo poruke.

 Ono što je bilo, desilo se za SNS. Moramo za Šešelja i onu stranku dr Petrovića.

   Bilo je to u vremenu nesnalaženja. Dok se nismo raspitali. Planirali smo da od danas naši urednici pozovu sve stranke i pitaju. Da li hoće saradnju prema ponudi, da li su zainteresovani za  razgovore poslaničkih kandidata, za suočavanje.

    E sad, gospodo, da vam kažem. Ništa ne znam, niti me interesuje ko je ko u strankama i ko vodi politiku i kontaktira centrale.

 Jednostavno, sad smo na jasno šta pratimo, a šta ne.

    Juče me zove jedan čovek, bio je sarkastičan, pomalo bezobrazan i zato reagujem. Pitao me je za koga sam i protiv koga, kao i gde sam bio juče ispred Doma kulture? Poslao mi je objavljene vesti ostalih medija i dodao – “Košarkaši i Jedinstvo. Mnogo važno!”

…………………………………..........................

  I šta da vam kažem da me razumete.  Naravno da svako ima pravo da bira medije sa kojima će saradjivati.

    Šta je problem?!

 Problem je u tome što se javno prizna, favorizuje i dele mediji. Na one naše i njihove.

    Čiji smo mi, nije mnogo potrebno da saznate.

   Nema aktivnosti ljudi iz Gradske uprave, kakvi su da su, koje nismo pratili. To smatramo obavezom prema Vama, prema Piroćancima, Beogradjnima, prema Dragiju na Islandu, Makiju i Stavelu i Ćiri tamo u Kagaru i Omanu, prema Bobanu u Slovačkoj, prema Gordanu Agbabi u Sloveniji, Tociju u Kraljevu i da ne nabrajam.

…………………………………………………………….

 I da znate istinu, na posetu gospodina iz vrha vlasti nismo pozvani. Odabrani su mediji. Još je bilo u nedelju!

 Ništa nećemo menjati. Za bilo koga. Ko smatra da je potrebno, izvolite. Imate ponudu. Ko hoće u suočavanje, javite džabe je!

 Ovo juče sa ministrom inostranih poslova Nikolom Selakovićem “nismo krivični”. Nisu nas hteli!

 A mogli smo! Imalo ga je šta pitati u ovom zlom vremenu rata!