Pravoslavni hrišćani obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos umro, raspet na krstu na Golgoti.

Veliki petak se u hrišćanstvu smatra najtužnijim danom. Na Veliki petak vernici poste. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Vaskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Uoči najvećeg i najradosnijeg hrišćanskog praznika pravoslavni vernici uveliko pripremaju prazničnu trpezu. Na Veliki petak, koji je za vernike dan tuge, običaj je da se farbaju jaja crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv, a pored toga u crkvenim hramovima služe se liturgije povodom Vaskršnjih praznika. Nebojša Vujić, starešina tijabarske crkeve – hrama Uspenije Presvete Bogorodice, objasnio je važost i značenje ovih praznika za pravoslavne hrišćane.

U 15 časova počinje večernja služba sa iznošenjem plaštanice kojoj se ljudi poklanjaju i sprovode običaj proviranja.

U Pazarskoj crkvi više hiljada ljudi tokom popodneva i večeri , mnogo dece, mladih, čekalo u redu da se pokloni Hristu. Otac Miljan Panić, starešina , kaže da sve protiče u miru i da je Piroćancima decenijama ova svečabu trenutak postao tradicija, deo njihović životnih navika.

Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, obeležavaju pravoslavna crkva i vernici. Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini.

Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu. To je dan koji je Hristos proveo u Hadu pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini.

Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.