Pisao mi je juče Stefan iz Krupca.

Dobro veče gospodine Paunoviću, izvinjavam se na smetnji i žao mi je što vas ne kontaktiram u vezi nekog lepog događaja (uglavnom ne postoje). Hteo sam da vas pitam koga mogu da kontaktiram u vezi primedbi i problema na uličnu rasvetu. Naime, živim u Krupcu, u ulici levo od nekadašnje benzinske stanice, gde je ona velika krivina, samo pravo. Problem je u tome što na velikoj distanci nema uličnih sijalica i totalni je mrak. Bandere postoje, ali na njima nije postavljena oprema za rasvetu. U tom delu ulice ništa se ne vidi. Oko 200 metara je razmak između uličnih svetiljki, možda i više. Imam i fotografije. Još jednom se izvinjavam, ali jedino u vas imam poverenje i siguran sam da se to može rešiti. Ljudi u komšiluku ćute i trpe, kažu "teka je oduvek bilo". Ne slažem se sa tim

Sinoć smo razmenili poruke, obećao sam Stefanu da ću ga probuditi oko 9 h! Poruku sam odmah prosledio Bojanu Ivkoviću i dogovorio se da  danas u Krupcu  snimim na licu mesta kakvo je stanje  kako bi mogli da provere šta je moguće da se uradi.

Ivković je, kao i uvek do sada bio predusretljiv. Obećao je da će sutra ujutru ići u Krupac!

..............................................................................................

Kako sam i obećao, jutros sam krenuo za Krupac. Najpre sam zastao kod novopostavljenoig "ležećeg policajca", a potom pozvao Stefana.

U onom delu sokaka gde ima svetiljki "zapričao" sam se sa jednom vrednom gospođom koja je u dvorištu prala tepih.

Krenuo sam sa Stefanom prema benzinskoj pumpi (bivšoj) gde sam parkirao "žućka". Ćaskali smo o svemu pomalo!

U odlasku, ponovo sam uključio S-20. Ništa posebno mislio sam! Krupac prepodne. Ipak, jedna velika rupa nasred puta i još po nešto! Ali, o tome sutra!