Najzad si, Nešo, uspeo da me isprovociraš da se javim. Povod je iz priloga ''Kamera ne miruje'', a u pitanju su slike stare osnove škole Vuk Karadzić iz centra grada.

U toj starini sam 1959. godine pošao u prvi razred u srednjoj učionici u prizemlju. Na spratu su bili viši razredi.

Tu sam počinjao da postajem čovek i doktor.

Otuda sam na slike zapuštene škole reagovao sa emocijama.

Ne mogu da razumem da se ovo događa preko puta zgrade opštine. Što ne vide odbornici, zaposleni, pa i sam gradonačelnik, tu dolaze gosti sa raznih strana, a iz razvaljenih prozora stare škole izleću ptice!

Ne prozivam gradonačelnika Vasića, ali može da se obavesti ko je nadležan.

To je jedan od kulturno istorijskih spomenika grada.

Bio sam prošle jeseni u Pirotu i uverio se da je postao pogranična turistička destinacija za Bugare i to je super!

Ali ovakve stvari ruže sliku centra grada, a opet kažem, u susedstvu zgrade opštine.

Gledao sam zadnji Presing sa gradonačelnikom i stekao sam jako dobar utisak sve dok Nešu nije nazvao ''podbunjivačem'', kako ide i podbunjuje narod.

A ja kažem ide jer ga narod zove i izveštava o ljudskoj muci i potrebi o takozvanom običnom čoveku!

Ovim svojim javljanjem ja sebe neću smatrati podbunjivačem, već očekujem da se javi još koji bivši đak! Tu je kasnije bila škola učenika u privredi, čuveni Šup, a danas Dualno obrazovanje.

Ono sto dopire duboko u čoveku je osećaj da je ta zgrada, onako iza kamene ograde i drveća kao neka starina, smeštena u neki od staračkih domova od kojih su i najmiliji skoro digli ruke, a i šira društvena zajednica!!!

Otuda se skoro desilo ono u okolini Beograda.

Slična sudbina može da zadesi i moju prvu školu ako je osvoje beskućnici i narkomani.

Oni bi bar imali lepo društvo, slike Vuka Karadžića i naravno na vrhu Druga Tita!

Namera mi je bila čista ljudska, krajnje iskrena i izvinjavam se ako neko smatra da nije tako!!!