Boldirani (setni) kurziv!

Za koji dan će Gradska uprava organizovati javnu raspravu o Budžetu za narednu godinu. Otvara se još jedna narodna kasa...

Neću da "crtam" kako će to da izgleda, da ne bude da sam zlonameran, da će malo ljudi doći, ili da se zna ko će sve biti tamo i da će se sve kao "copy-paste" završiti. Sve isto, kako bi se tamo u završnoj priči o Budžetu moglo da kaže da je "u sklopu donošenja Budžeta za 2026. godinu, ono birokratski – procedura bila ispoštovana"!

Nije ljudi, ne radi se o tome.

Suština je negde na drugoj strani do koje se do sada retko ili nikako nije stizalo!

Pirot nije mali grad i Pirot nije neko zabačeno mesto negde u nedođiji, gde se ljudima mahne svežnjevima budžetskog novca, dođe u sokak, asfaltira 50 metara, pusti voda, upale tri sijalice, zatrpaju spetičke jame i postave kanalizacione cevi i... gotovo.

Pirot je grad duge, bogate istorije.

Pirot je grad u kojem su izrasli mnogi učeni, vredni, poznati ljudi. Temelje kroz istoriju postavljali su umni, sposobni, bogati: Mita Gaga, Misirlić, Garotić, Karlo Skacel, Džuda, Boža Mišić... mnogo ih je!  

Pirot je imao tradiciju, u svetu poštovane ljude.

E tu, na tim osnovama, Pirot je morao dalje. Da li je na tom putu Pirot zastao, ušao u stereotipe, prepisivao iz godine u godinu iste ciljeve...

Pirot se izgubio. Zašao je u neke navodne savremene građevine, hvalio se i hvali se bazenima, okamenjenim trgovima i nazovi sajamskim prostorima koji zvrje prazni, svestan ili ne da je sve to svuda završeno u prošlom burnom 20. veku!

Pirot je izgubio dušu.

Umesto Bašte starog Doma Armije, napravljena je staklena tvrđava, posečena su stabla, postavljena betonska bina...

Umesto retro uređene Bašte, nekadašnje zgrade Doma JNA, nadomak najlepše zgrade Gimnazije, posađen je spomenik ničemu!

Da nastavim.

U centru, od zgrade nekadašnje Opštine sve tamo do semafora, propadaju stare pirotske građevine koje su decenijama vapile da se urede i postanu simbol starog Pirota. Pozorište, kafana Srbija...

Tijabara je mogla da bude sačuvana kao Skadarlija ili Kazandžijsko sokače u Nišu.  

E, da te pitam! Da li si subotom otišao za dva kila krompira i deset paprike, kada pada kiša?

Da li si otišao da kupiš rumunske gaće i pamučnu "pekarku" na trotoaru?

Za to vreme, u već "čuvenoj" Akvi ispred bazena, dok ispijate malo pivo ili kratku, uživate oduševljeni, diveći se sebi šta je za pola milijarde dinara narodne love izgrađeno!

Sarlah i Nišava čekaju.

Sarlah i "Rajske staze", kao Kraljevica u Zaječaru, Kališ, Hisar, Bagdala.

Nišava i "Sedmi", "Peti", "Šulejin brzak"!  

Brdo u centru, kermes, ploča, restoran, Urošev atelje... najlon bašta dole u Kaleu!

Nišavu su nam oteli. Ćutite svi pred utopljenima, okrećete glavu pred (ha, ha) "Pirotskim morem" u koje su se udavile naše pirotske pare... napraviste Pirot na vodi i tu stadoste. Onaj Kej preko puta čeka i dalje!

I dok se ponovo krečio Zatvoreni bazen, uterali ste nove sprave kako bi neko hvalio direktora, a dotle na Gradskom stadionu po Hotelu šetaju pacovi, svlačionice i prostorija za protokol izgledaju kao poslednji ćumezi, čuvene travnate terene izorale su krtice. Projekat, kako pre neku godinu obeća zamenik, još uvek pravite. Da, dao Džaja hiljadu stolica gde je krupnim slovima ispisano - Pirot!

Znam kako delite Budžet. 

 Razvojni:

Naravno, jer ponovo treba svratiti u svako treće, četvrto ili peto selo, ispuniti predizborna obećanja... asfalt, brate, dajte nam asfalt, najveće dostignuće 21. veka!

Socijalni:

Odvojiti novac za jedne te iste NVO, za pokretanje biznisa, za žensko preduzetništvo, za romska naselja, u kojima u straćarama još uvek žive deca bez vode i struje.

Udarate u tupane o Pirotu kao sportskom gradu. A, o tom sportu navodno brinu neki koje ama baš niko ne zna da su makar u pionirima uzeli loptu u ruke!

Pirot nikada nije bio slabiji kada je sport u pitanju. Ispali smo iz svih liga koje se vrednuju. Nekada smo imali četiri drugoligaša, u onim velikim drugim ligama.

Subotom uveče košarka, nedeljom pre podne rukometašice ili rukometaši, nedeljom popodne Radnički.

Ostavio vam Neša Božićnu školu sportova da se "krstite" u nju i... da imate u šta!

Šta još?!

Pirotski sportovi broj jedan su džudo i balet.

Da nije bilo Gage Bjelice, Duleta i Džonija, taj Pirot 3x3, Uroša Mijalkovića i Ognjena Antića, za Pirot u svetu sporta niko ne bi znao! Kari je samo naš promoter, drugo sve njegovo je Albino, Barsino, Bajernovo, Romino...  

O kulturi i ne bih mnogo. Nema dobrih pozorišnih predstava, reditelja i kompletne glumačke ekipe bez dobrih para. Da ne dođu folklorci što šetaju svetom, ne bismo znali da je pirotsko leto bilo i prošlo.

Kultura i sport nisu trošak, kultura i sport su investicije!

Što ne znate, pitajte one koji znaju, ima još takvih u Pirotu. Napravite "Tim za lepo", umetnike, ekonomiste, sociologe, proverene, da vam predlože, da vas savetuju, da učine da se Pirotu vrati duša. Da se prljave fasade prekreče, da se poruše sve oronule kuće, da se raspale svetla trgovima. Leti postavite štandove, one stare lampione, da se uz tihu muziku uličnih svirača, šetaju  majke sa decom, da se prodaju perece, lenja pita, bombice...

Ono malo što je ostalo, ono malo što živi u sećanjima gleda vas, pričajući naslednicima kako je Pirot bio grad korzoa, čevapa kod Bele u kafani Srbija i Najlon bašti na Kaleu.

Živelo se mirno, poštovali su se starijo koji su, prolazeći kraj vas, uz naklon skidali šešir da vas pozdrave.

Jeste to bilo i prošlo! Ali zar obrisi, tragovi prošlog, nisu bili vrednosti ljudi?! Zašto ništa niste sačuvali?!

Možda bi nam i sve drugo bilo lepše, možda bismo se više poštovali i voleli!

* Foto: Istorijski arhiv Pirot