U ovom vremenu nema više običnih i onih drugih dogadjaja. Sve je isto. Život se kao na traci okreće od izlaska do zalaska sunca, opominje ljude na njihovu osnovnu obavezu – da se čuvaju – čoveka , da ne prilaze jedni drugima.

   Jeste čudno neko vreme, ali je postalo u isto vreme i toliko obično, surovo obično, da ga jedino tako možemo i moramo prihvatiti.  Želja je postala jedina – ostati zdrav, sačuvati bližnje i tako uticati da se tamo u tri na velikoj televiziji kada se pojave ljudi s maskama na licu, konačno jednog dana, počne da priča da je manje zaraženih... 

  Ovde u Pirotu,  brojke su stalno slične!  Ne znamo, ostaje da verujemo.  Da svi ćute i strepe! Niko ne govori o tome da je korona danas zaustavila život jednog čoveka. Borio se u Nišu, taj resprator!

Koji po redu!? Čak ni to ne smemo više da brojimo! Moramo dalje!

.....................................................................

Danas je Veliki petak. Naš reporter, Ivana Stojanov, objasnila je sve u jednoj rečenici. U Pazaru mirno, u Tija bari gužva. Ali ne kao nekada!

Svratila je najpre u Pazarsku crkvu. Nema plaštanice, nema blagoslova, tu i tamo po neki usamljeni čovek bi da se pomoli na ovaj tužni dan. I toliko.

   Preko puta Crkve,  prošle godine, u kafićima nije bilo mesta.  

Danas, na Veliki petak, ljudi kao da su nestali.

I u samom centru grada začuđujuće malo ljudi. 

..................................................................

   Tija Bara je oduvek petkom, subotom bila puna. Komšije s kesama ispred piljara, pekara, mesara, burek u rukama, pijaca puna, na parkingu kod Škole i pumpe  nema mesta. Autobusi na stanici.  

Danas i skoro više od mesec dana unazad, toga nema. 

 Iz Marmila "teče reka" ljudi s napunjenim kesama. Piše mi jedan čovek, da su se ljudi koji prodaju na pijaci "iskradali" iznosili "krošnje" do trenutka dok se policajci ne bi  pojavili. I tako, još koji put.

   Šta ćete jedni se bore da prežive, drugi rade svoj posao!

 Zaglušujuća tišina je od 17h. Već je sve pusto, kada ovo pišem. Počeo je najduži dan, prekidan mrakom, sve tamo do svanuća, u utorak! Borite se ljudi!

Živvte svako za sebe, odvojeno, da bi jednog dana ponovo bili – zajedno! Neka Bog da !

  Možemo mi, izdržavamo sve. Samo neka bude  dobro na kraju !