Sve prihvatam, uvrede, provokacije... izabrao sam takav posao uveren da, ako nema istine i pravde, nema ni pravednog života.

Ako novinar beži od problema, nevolja ljudi, onda mora da se zapita kojim se to poslom bavi. Da li je samo poslušnik...

Ovih dana došao je ovde u Redakciju čovek koga sam prvi put video u životu.

Zove se Boban Delčev. Ima 53 godine. Ispričao je svoju prošlost. Imao roditelje, brata, kuću, sad nema nikoga.

Od ponedeljka ću ispred zgrade Gradske uprave da štrajkujem glađu, žeđu, neću uzimati lekove.

Nisam objavio taj razgovor. Čekao sam ponedeljak.

Boban Delčev (53), beskućnik bez zaposlenja, od danas ispred Gradske uprave štrajkuje glađu, žeđu, neće uzimati lekove, traži posao!

Veče pred zgradom Gradske uprave: Na klupi, sa leve strane, sedi i štrajkuje i dalje Boban Delčev!

I kako to obično biva kod nas, krenuli su komentari. Naš problem ili običaj da sve znamo o drugima, da sebe ne gledamo.

Danas sam svratio do Bobana. Zovem ga često. Do sada je, nekako, bio optimista, imao je i nadu i želju. Samo ne hranu, vodu i lekove. To nije hteo.

Traži posao, da ima od čega da živi.

Smatra da je to ljudska potreba i pravo.

Danas kada sam ga zvao delovao je uznemireno, tiho je govorio. Bez daha! Niko ga nije pitao od "opštinara", kako ih zove.

Morao sam da odem. Boban je ljudsko biće. Ostao je sam, traži svoje pravo.

Desetak minuta kasnije, kada sam stigao u Redakciju, stigle su mi slike stana u Žarkovu.

Ovo su fakti. Sve to što se događalo sa njim, sve te ucene, pretnje, reketi, to je njegova prošlost.

Pitao sam za Hitnu pomoć, za lekare.

Ne, ne treba mi niko, ako ne mogu da imam svoja prava, bolje da me nema...

Rekao mi je na odlasku.

Ne želim ni na koji način da njegove poruke "adresiram".

Da li se neko oseća prozvanim, da li neko razmišlja da je jedan ljudski život toliko ugrožen da se, ako se ovako nastavi, bliži kraj?

Da li imamo makar malo te odgovornosti, empatije, osećanja za čoveka, da zastanemo ispred ulaza, priđemo, razgovaramo i pokušamo da ga zaustavimo na konačnom putu kojim želi da ode?

Zapitajte se. Ljudi smo! Da li je tako?

Tražio sam informaciju kako reaguje organizam u ovakvim slučajevima:

Ako NE PIJE VODU:

TREĆI DAN (48–72h)  

Teška dehidratacija. Krv postaje gušća. Srce radi pod opterećenjem.

Mogući: Kolaps, konfuzija, ubrzan puls ili pad pritiska. Bubrezi počinju da trpe ozbiljnu štetu.

Ako uz to ne uzima lekove (posebno za pritisak, dijabetes itd), rizik se drastično povećava.

Moguće: srčani problemi, gubitak svesti.

4–5 dan:

Kritično stanje. Moguće otkazivanje organa. Veliki rizik od nesvestice.

5–7 dan bez vode:

Životno ugrožavajuće

Bez hrane čovek može izdržati danima ili nedeljama.

 Bez vode samo nekoliko dana.