Za novinarsku znatiželju uvek su bili posebni iznenadni susreti. To je ono, kada neko ima sreće. Mada, ne bih rekao da se slučajno dogodilo, jer su moje subotnje šetnje česte, a i oni su očigledno vredni u svojim nastojanjima da budu uspešni!

Subota, 7. novembar. Kiše koje su padale tokom sedmice - prestale su. Pravi sunčani jesenji dan.

Malo ljudi. Negde u daljini, na Keju video sam čoveka, učino mi se poznatim. Kada sam se približio to je bio Horhe Luis Frometa Matos!

Poznati kubanski trener, koji je tokom protekle nedelje boravio u Pirotu i radio sa bokserima Kluba Pirgos. Lakše je da znate ko je klub, ako vam nabrojim Predrag Ranđelović - trener, Tadija Mitić, Aksentije Pejić - šampioni.

Stajali smo dugo dok je Peđa, u saradnji sa Radetom Manićem, pomagao u kontroli fizičke spremnosti. Bilo je zadatih trčanja po deonicama.

Frometa je oduševljen gradom, spomenuo je i kej, Nišavu, kafiće, dobre ljude i talentovane boksere.

Iz Pirota ide u Zaječar na nekoliko dana, a potom u Prokuplje.

Sišli smo dole. Trčanje završeno, trening počinje. Reči nisu potrebne, uživajte.

Obično sam u šali, kada je trebalo razgovarati sa stranim sagovornicima, govorio da sam francuski đak. Imao sam tu sreću da su mi u Gimnaziji predavali Vučić, Todor Vasić, Joca Pile, Cole. Od svakog sam ponešto naučio, a koliko, e to je bio problem "par-ekselans".

Horhe je govorio španski, prevodilaca one večeri nije bilo. U onoj reportaži imali ste i titlove. Ali, obezbedili smo pisani prevod celog intervjua sa španskog na naš jezik, zahbaljujući jednoj skromnoj dami koja nije htela u javnost.

_______________________

Kubanski bokserski trener Horhe Frometa Matos, koji je u Srbiju došao 2019. godine na osnovu ugovora sa Bokserskim savezom Srbije, govorio je za Pirot Plus onlajn o kubanskoj školi boksa, razvoju ovog sporta u Srbiji, značaju dugoročnog rada sa mladim sportistima, ali i o talentima koje je prepoznao u Pirotu.

Matos iza sebe ima bogato iskustvo u boksu, kojim se na Kubi aktivno bavio 12 godina, od najmlađih kategorija do seniorske konkurencije. Danas svoje znanje i iskustvo prenosi srpskim bokserima, sa ciljem da doprinese njihovom razvoju i ostvarivanju vrhunskih rezultata.

U razgovoru sa našim novinarom posebno je istakao značaj stručnog rada, metodologije treninga i dugoročne strategije, ocenjujući da Srbija poseduje talenat neophodan za osvajanje olimpijskih medalja.

Kuba je poznata kao jedna od najvećih bokserskih sila. Kako biste opisali tradiciju i značaj boksa u svojoj zemlji?

"Kuba je zemlja velikog broja boksera, u kojoj je sistemski razvijan sport, uključujući i boks. Imamo brojne olimpijske medalje i velike šampione. Među njima su Teofilo Stivenson, Feliks Savon, Huan Ernandes Sijera i Markos Romero, koji su ostavili značajan trag u našem boksu."

I sami ste bili bokser. Koliko dugo ste se bavili ovim sportom?

"Boksom sam se na Kubi bavio 12 godina, od najmlađih kategorija pa sve do seniorske konkurencije. Počeo sam u kategoriji do 34 kilograma, a karijeru završio u kategoriji do 75 kilograma."

Kako je došlo do Vašeg dolaska u Srbiju?

"Ovo je moj drugi boravak u Srbiji. Prvi put sam ovde radio u periodu oko 2010–2012. godine, kada sam bio angažovan od strane države. Ponovo sam došao 2019. godine, na osnovu ugovora sa Bokserskim savezom Srbije, na čijem je čelu Nenad Borovčanin. Srbija takođe ima bogatu boksersku tradiciju. Srbija je zemlja boksa i ima veliki potencijal. Postoje prirodne predispozicije i talenat koji treba prepoznati i razvijati. Cilj je da se taj potencijal pretvori u rezultate na Olimpijskim igrama. Srbija već ima medalje sa evropskih i svetskih prvenstava, ali ono čemu sada težimo jeste olimpijska medalja. Smatram da postoje mogućnosti da se taj cilj ostvari."

Srpski boks je prošao kroz različite periode. Kako ocenjujete njegov razvoj poslednjih godina?

"Postoje dva perioda, odnosno ono što je bilo ranije i ono što se dešava danas. U novijem periodu Srbija je počela da primenjuje dugoročnu strategiju razvoja boksa, od najmlađih kategorija do seniora. Reč je o sistemskom radu, u kojem različite uzrasne kategorije imaju svoje selektore. Kadeti, juniori i seniori rade prema odgovarajućim programima, što omogućava kontinuitet u razvoju sportista. Takva organizacija je veoma važna za postizanje vrhunskih rezultata."

Koje su najvažnije razlike između kubanske i srpske škole boksa?

"Postoje razlike u stilovima, ali je najvažnije da se način rada prilagodi individualnim karakteristikama svakog boksera. Stil jednog boksera ne može se promeniti preko noći. Potrebno je sagledati njegove sposobnosti, karakteristike i način borbe, a zatim razvijati tehničke i taktičke elemente koji mu mogu pomoći da bude uspešniji.Taktika zavisi i od protivnika. Zbog toga bokser mora da poseduje širok tehničko-taktički repertoar, koji će moći da primeni u različitim situacijama tokom meča. Srpski boks poslednjih godina ponovo osvaja značajne medalje, kako u muškoj, tako i u ženskoj konkurenciji. Srbija danas ima veliki broj boksera koji su osvajali medalje na evropskim prvenstvima, Mediteranskim igrama i svetskim prvenstvima. To je značajan uspeh. Već šest ili sedam godina radi se prema dugoročnoj strategiji. Ukoliko se nastavi takvim tempom i na isti način, verujem da se mogu ostvariti još bolji rezultati, posebno na Olimpijskim igrama. Kada bokser i Savez imaju jasnu dugoročnu strategiju, rezultati dolaze kao posledica kontinuiranog rada."

Tokom boravka u Pirotu imali ste priliku da upoznate ovdašnje boksere. Kakvi su Vaši utisci?

"Video sam veoma dobre talente u Pirotu. U klubu u kojem trenutno boravim postoje mladi bokseri koji se razvijaju na pravi način. Ono što je posebno važno jeste metodološki pristup radu. Treneri u ovom klubu poseduju znanje potrebno i za podučavanje boksera i za njihovu pripremu. To su dve veoma važne stvari. Nije dovoljno samo znati boks, već je potrebno znati kako preneti znanje sportistima i kako ih pravilno pripremiti za takmičenja. Treneri sa kojima sam ovde radio poseduju ta znanja."

Posebno ste istakli rad trenera Pede. Šta ga izdvaja kao stručnjaka?

"On poseduje metodološko, tehničko i teorijsko znanje. Ume da demonstrira određene elemente boksa, zna kako da planira trening i, što je posebno važno, ume da svoja znanja primeni u praksi. Upravo je ta kombinacija znanja veoma važna za kvalitetan rad sa bokserima."

Kako ocenjujete uslove za trening u bokserskom kampu u Pirotu?

"Ovo je veoma dobar prostor za trening. Posebno je zanimljivo što su ljudi koji ovde rade sami stvarali uslove za razvoj kluba. Počeli su praktično od nule, sa malim prostorom, a zatim su ga postepeno proširivali. Danas je to teretana koja ima posebnu atmosferu i dobre mogućnosti za razvoj sporta kakav je boks."

Za kraj, kako Vam se dopada Pirot i kakve utiske nosite iz našeg grada?

"Pirot mi se veoma dopada. Tokom četiri dana boravka imao sam priliku da šetam gradom, posećujem kafiće i družim se sa prijateljima. Ljudi su veoma srdačni, otvoreni i prijateljski nastrojeni. To je nešto što se odmah primeti. U Pirotu se čovek zaista oseća kao kod svoje kuće."