Malo šale, a sve ostalo – zbilja!

Kako beše ona dečija "od škole do kuće"! Da, kad krenem ujutru ka "školi", ne mogu a da vam ne pokažem neke sitne životne stvari.

Evo jutros.

Ovo, ipak, nije malo! Ove rupčage, iskopane kanale, gazim nekada predivnu zelenu travu, koja je skoro nestala, požutela od muke!

Vratio se Konvar! 

Mogu samo da zamislim kako li će biti ovim ljudima sa ovim maskama. Bog na pomoć.

I ovog jutra onaj čovek u zelenom kombinezonu na jednom kraju nekada predivnog parka LEAP, uključio onu šetajuću prskalicu, ovde iza Konvara, zaliva travu.

Ne mogu, a da vam ne pokažem onu sramotu kod Zapadnog keja. I dalje sve isto! Ne mogu da oprostim zašto su zamajavali ovaj narod.

Nišava i dalje do kolena.

Evo vam je i sa Golemog mosta. Počelo da niče šiblje u sredini korita.

Moja novina jutros nije stigla. A i šta će... novine polako gube čitaoce. Postale su spore, otužne. Ubiše ih elektoronski mediji. Mada ne svaki. Internet, društvene mreže, razni profili "preuzeli vlast".

Tamo nešto dalje, na trgu, žuti kombinezoni. Kupa se Trg.

I odmah dilema. Dok Vodovod javlja o sve češćim kvarovima i upozorava da se prištedi svaka kap, ljudi u žutom i zelenom zalivaju i kupaju.

Ali kako, potrebno i jedno i drugo. Ako ne zalivaju, ode nam sve bilje, ako ne kupaju, kakvih sve tragova noći ima!

Penjem se stepenicama. Uvek se setim kada me ono najuriše iz Radio Pirota, a mi napravili radio tridesetak metara desno pa sam u početku, umesto desno ka našem radiju, skretao na levu stranu. Moja bivša i jedina kuća RP.

E, sada - ne grešim, jer nema moje bivše i jedine Kuće, a ovi što su tamo, ili ih nema, zamandaljena teška limena vrata, ili mi bude muka kada pomislim na levu stranu.

Sad sam vam "hteo reći" ili "hteo pokazati prolaz".

Nemam reči.

Kamera će ma sve "kasti"!

I evo me na radnom mestu.

Često mislim na mog učitelja, Tomislava G. Panajotovića. Imao je zdravstvene probleme. Borac je on, vratiće se kod Kengura.

E, moj učitelj TGP je, kada smo mi mladi, golobradi novinarčići jadikovali na Redakciji da nemamo temu, on bi u svom stilu, uz grimasu koja je sve govorila, započeo:

"Krenite u mislima od Kasarne do Tigra, ili krenite u mislima od kuće do Redakcije. Hiljadu tema i vesti!"

Evo, učitelju, napisao sam domaći zadatak za danas!

Nemoj da praviš grimase.

Odličan – trojčica!

Umalo zabroavih. Još danas vrelo. Sutra stiže "ladovina"! Kažu dvadesetak stepeni.

Priroda zna šta radi.

Sve po njenim nepisanim zakonima!