Ne bih da uporedjujem  ova vremena,  kako beše u pesmi "kokuzna", tek  ovih dana  bilo je interesantno!  Dok smo slavili Dan državnosti, "rukovala" su se na Sretenje godišnja doba. Bi zima, juče i danas "ga" je popustilo, što je  roditelje i dečicu  izmamilo da izadju iz toplih soba.

Sad, u zavisnosti od toga ko gde može, bilo nas je svuda. Neki su u Pamporovu, tradicija, drugi u Banskom, može se, otišli naši, i to se može na Babin zub, Planinarski dom (nisam mnogo siguran) , a  bilo je i onih koji  ili nisu mogli ili nisu hteli da posete obližnje i nešto dalje centre.

U šetnju Kejom, krenuo sam onako sam, tako je očigledno ipak najbolje, da u miru i tišini uzmem malo kiseonika,  nadoknadim kilometre,  da zbog  ranijeg "dubokog" minusa, budem na svome!

      Uvek se setim nekih starih dobrih vremena kada bi nas roditelji poveli na sankanje. Da, na Kej, ali i ulicama. Nekako je tada bilo snega do kolena, prtili su stazu da se probiju!

      Juče sam oko podneva krenuo ovom Šulejinom stranom (tijabarskom) zatim dalje pored Hale, Pešačkog mosta, sve kroz Ćirila i Metodija do Kengura i dalje trgovima da Radija.

   Dečica iskoristila sva ona zgodna mesta da "sanke posade". Ha, nisu sad samo sanke. Ima i ona, plastika, šta li je, liči mi na veliki tiganj, lopatu, šta li još. Uživancija, što reče jedan mališan.

Evo.

   Znam da će moji drugari Mića Ćomi, Toci,  Bobi, kum Ćira "Talijan" da se sete dana kada su se kao klinci sankali, gde sve ne!

I ne samo oni, mnogi od vas koji ste negde daleko od svog detinjstva, od Pirota, vaše ulice i zimskih pirotskih čarolija.

   Na trgu sam  se , pre nego da udjem kod Kengura, zaustavio na štandu NURDOR-a (Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka koje sačinjavaju roditelji, lekari, medicinsko osoblje i svi ljudi dobre volje).   Volonteri su  bili na humanom zadatku.  Kupio sam neku pletenu zimsku crvenu kapu .

  Vlada "didžej" je iskoristio da uradi sliku, kao dežurno oko  NURDOR-a!  Želim da pohvalim ovu NVO, sa kojom,  inače, imamo dobru saradnju. Uvek smo "na usluzi"!

   S mojim prijateljem Slavoljubom nastavio sam dalje. Sreli smo se kod Doma Vojske.

 Uuu, ovi konačno rade, reče on.

 Ne znam da li bih primetio.  I naravno, telefon je "radio"!

Eto kratke priče. Lagane.

 Već od sutra, život se  vraća  svom svojom snagom i svim  očekivanim i onim drugim ljudskim "manifestacijama".

Kakvim sve, videćemo!

Tu smo!