Četvrtak, 9. mart, 10.30h

Po dogovoru. Dočekala me Kristina. Mali nemirko. Stalno je i sada, kao sinoć, podizala tri prsta. Tata nije tu. Bobi je otišao da ga traži.

 Hajdemo unutra.

Malo sam čekao. Kada sam ušao, Milunka je "sredila" sobu. Sinoć je bilo, kako je izgledalo obično.

 Ništa neću dalje. Dovoljno je da pogledate.

Otišao sam, obećao sam da ću se vratiti. Palo mi napamet da pronađem one led svetiljke, one na baterije, nešto slično. Zvao sam prijatelja Slavoljuba da pogleda. Da unesemo bar malo svetla. Čuli ste kako pišu domaće zadatke. Rudarska lampa. Baterija se često i brzo prazni.

 Neću stati. Naravno.

A vama, ako vam srce zaigra, pronađite ulicu Braće Daskalovića. Znaju svi za njih.

A svratiću naravno i do još nekih. E o njima ću posebno pisati!

Veoma brzo, možda već sutra. Imam šta da ih pitam!