Tako mi se "zalomilo", prošle subote sam ponovo bio u Prisjanu. Glavni razlog su "resavke", svinje koje su ponovo "sišle" u selo.

Obično, kada dođem u neko selo, nastojim da uradim još ponešto što će karakterisati trenutak, vreme, život...

Prošli put sam sa Mićom Jovanovićem, Prisjancem koji živi u Pirotu, prošao selom. Videli ste mnogo toga što je posebno na jedan način, a nažalost, skoro isto kao u drugim selima. 

Propadaju mnogi objekti, stare kuće se ruše, neke su već propale.

Sa Ivom Rančićem, predsednikom Mesne zajednice, razgovarao sam u septembru kada sam bio u ovom selu.

U subotu, posle zajedničke akcije da pronađemo "resavke", seli smo ispred prostorija Mesne zajednice da popričamo.

Razlog, tog dana, u 15 sati Iva je zakazao Zbor.   

Prva tema posebno zanimljiva, uređenje jednog dela zadružnog doma.

Ali, najpre – evo detalja kada smo tragali za "resavkama". Prošli smo pored Doma.

Iva je objasnio detalje.

Druga "tačka" - vodosnabdevanje. Uvek aktuelan problem. Napomena, selo nije u sistemu Vodovoda.

Pod "razno", kao i uvek, ima dosta različitih tema.

Problem, čije rešenje ne zavisi od meštana (očigledno) jeste mobilna mreža. Prisjance možete da čujete samo na "običan" broj!  Jesu staračka domnaćinstva, ali baš zato bi trebalo da postoji stalni kontakt. Tokom leta i svakog vikenda u selo dođu brojni Prisjanci i njihovi gosti.

Prisjan ima brojne svakodnevne probleme, zahteve. Prodavnice nema, subotom se donosi hleb. Ostalo kako se ko snađe. Put, kako gde, nešto malo su "krpili", ali ima loših deonica.

Kada sam krenuo za Pirot, snimio sam deo kolovoza na izlazu iz sela.

Lekar dolazi četvrtkom, baš sutra će biti u selu. A potom, svakog drugog ili trećeg četvrtka, kaže Iva.

Za kraj:

Da li zbog toga što skoro iz svakog sela, pogotovo kada su u pitanju ova udaljenija (Prisjan nije baš daleko – 10km), osećanja su uvek pomešana. Srećem se sa dobrim ljudima pogurenih ramena, naboranog lica, grubih šaka, ali uvek dobrog duha. Požaliće se samo ako krenete priču, pokrenete ih da vam otvore dušu... Iako većina u godinama, tokom nedelje su negde u polju, na njivi, subotom se okupe tu ispred mesne zajednice, nekada ispred prodavnice, zadružnog doma. Sada toga nema.

Nije više ni čudno, ali ne hvale se da ih neko obilazi, da "iz opštinutu" dođu da ih pitaju!

Znaje se kada doode!

Obično uz neki čudan osmeh, gledajući vas u oči, ponekada kažu!

P.S.

Jutros sam se čuo ponovo sa Ivom. Čudo bio je u kući!

Kako Zbor?

Za Zadružni dom svi se slažu. Hoće ljudi i da dadu nešto pare. Sad da vidimo šta će kažu u "grad"!

Za vodu su se složili, ali i tu "če si ima rabota"!

Svinje juče nismo videli!