Grad Pirot danas slavi Veliku Gospojinu (Uspenje Presvete Bogorodice). Kao svoju zvaničnu gradsku slavu, Veliku Gospojinu naš grad slavi od 1878. godine.

Tradicija je uspostavljena odmah nakon oslobođenja Pirota od turske vlasti (decembar 1877. godine) i zvaničnog prisajedinjenja Kneževini Srbiji na Berlinskom kongresu 1878. godine. Podsećamo, tradicija je nasilno prekinuta nakon Drugog svetskog rata dolaskom komunističkih vlasti, ali je zvanično obnovljena devedesetih godina prošlog veka i od tada se svake godine obeležava masovnom litijom kroz centar grada.

Zašto ova slava?

Centralno mesto duhovnog života Pirota u 19. veku bila je crkva u Tijabari, koja je podignuta 1834. godine i posvećena upravo Uspenju Presvete Bogorodice. Pošto je to bila saborna crkva, prirodno je bilo da praznik tog hrama postane i praznik celog grada. Inače, Piroćanci su vekovima pod Turcima očuvali hrišćanski identitet moleći se Bogorodici za slobodu. Kada je sloboda konačno stigla 1878. godine, proglašenje njene slave za slavu grada bio je čin zahvalnosti za opstanak i oslobođenje. U pravoslavnoj tradiciji, Bogorodica se smatra najvećom zastupnicom ljudi pred Bogom. Simbolika slavljenja Njenog uspenja (odlaska na nebo) u Pirotu označava zaštitu porodice, majčinstva, dece i doma.

I još jedan detalj:

Praznik ima simboliku mirenja i okupljanja. Tradicionalna svečana litija, koja kreće od crkve u Tijabari, prelazi preko mostova na Nišavi i ide do zgrade Gradske uprave, simbolički spaja dva dela grada (Tijabaru i Pazar) u jedno telo.

A sada, želimo da pirotsku Slavu na našem Portalu posvetimo njima. Dvoje rođenih  Piroćanaca – Tomislav Manić Manda i Tanja Pavićević.

PIROT, URBANE LEGENDE! Naš Manda: Kraj naše lipe stare! Naša Tanja: Na pirotskom keju!

Duge su bile moje priče sa njim i o njemu. Eno ih na Portalu. Jedne godine, priznajem da je bilo na moj predlog, Tomislav Manić Manda dobio je gradsko priznanje. Tada je i otpevao našu pesmu!

PIROĆANCI! Tomislav Manić Manda (3). "Čul te gospod"!

Manda je dugo živeo u Skoplju i tamo je postao legendarni umetnik. "Crveni rozi", tako su ga zvali. Makedonski Dragan Stojnić!

Manda se u Skoplju u svojoj kući bori. Zdravstveno stanje nije baš najbolje ali,  dobar je, svež da tako kažem, kada govori. Zove često, šalje snimke, a nedavno mi je poslao i nekoliko kaseta.

Pre neki dan poslao je i ovaj snimak. Hoću da vam pokažem kako to Makedonci gledaju na našeg Tomislava Manića.

Priča o Mandi je duga kao večnost. Dovoljno za Slavu!

Ona je, takođe, naše dete. Gimnazijalka. Tanja, danas Pavićević.

Uradila je do sada nekoliko predivnih tekstova na koje su njeni prijatelji uradili muziku. Jedna je prava himna posvećena, naravno, Keju.

Jutros je Tanja napisala još jednu pesmu posvećenu svom gradu tamo iz daljine, u Beogradu. Leto, inače, provodi na Staroj planini u Slavinji.

___________________________

SREĆNA SLAVA, DRAGI MOJ PIROTE

Dok leto prolazi i jesen nam dođe, sećanje kroz mladost mojom dušom prođe.

U sećanju mome reka ljudi teče, deca, mame, bake, da l' jutro il' veče. 

U kazanu vrelom mećici se puše, sa ruku papirom od masti se suše.

Tezge poređane jedna drugoj blizu, veš, nakit, varjače... nude se u nizu.

A, kad sve to uspeš uz gurku da prođeš, u centar zbivanja sit i srećan dođeš! 

Šator, ringišpil, balerina prava, a od glasne muzike utrni ti glava. 

Smešna ogledala, pa luna park Gaga i sve to kad prođeš, ponestane snaga. 

U povratku pokupiš i šećernu vunu, kući odeš poletan, pomalo u zbunu.   

Ruke kroz džepove u farmerke stare i pitaš se tada: gde nestaše pare?   

Al' duša ti puna i prepuna nade, Srećna Slava dragi moj Pirote grade.

Blagorodna mati, čuvaj ga od svega, i nas grešne čuvaj što volimo njega.

___________________________

Toliko pesama, sećanja, priča... imaju Manda i Tanja. I ne samo oni.

Mnogi naši, rođeni na našoj kaldrmi. Mnogi kojih više nema, koji su ostali simbol ovog grada. Naša nova snaga, mlađarija koja dolazi i koja će na Nišavi, Sarlahu, na starim pirotskim ulicama slušati priče o pradedovima, o fijakerima, o Nacionalu, kafani Stara Srbija, korzou u glavnoj ulici, matineima u Sokolani i igrankama na ploči na Sarlahu i košarkaškom igralištu.

Srećna nam slava, dragi ponosni Piroćanci!

Svima gde vas sve ima!