Nastavljamo !

Ovo je poslednja priča iz ,,male trilogije" o jednom posebnom čoveku,drugačijem od svih nas, za života legendi ovog grada.

Tomislav Manić Manda snimio je oko 800 melodija na svim, kako sui h zvali ,,nosačima zvuka"! Njegova umetnička karijera je bogata brojnim nagradama koje je dobio. Kao profesor istorije, dobio je  je prioznanje za prosvetnog radnika godine

Manda je skoro sedam decenija živeo u Skoplju. Tamo je studirao, postao ,,Crveni rozi", predavao srednjoškolcima i nedavno, odlučio da se vrati kući, u Ulicu hajduk Veljka 56. Ponavljam on, što sam teška srca već  napisao, došao da , hoću tako da kažem poslednje godine, ne drugu vremensku odrednicu, proživi tamo gde je rodjen. Sećanjima o poslednjem nastupu, započeo je još jednu lepu priču, naravno uz prizvuk sete!

(Mandina pesma je na 

.....................................................

Sećate se one melodije "Zar zaista je kraj". Želeo bih da Mandina životna priča traje. Da se još koju godinu vidjamo tu u kafiću u centru grada, ili u njegovom dvorištu medju jabukama.

E, ovo su detalji koji ilustruju skoro sve Mandine priče. "Aca ribar" njegov saputnik, kao dobri domaćin, uz Mandinu pomoć, prošetao me sobom da mi pokaže brojne  nagrade, video kasete, kaset, diskove , plakate,

Svestan sam  da je ovo samo deo ,,male trilogije" o Tomislavu Maniću Mandi.On je kroz život pričao dobrotom, kućnim vaspitanjem, druženjem sa svojim pesmama i melodijama koje je iz iskrene duše poklanjao ljudima i radovao se !  

  Završavam, a mogli smo još. Izdvajam poslednju Mandinu misao.

 Poželeo sam još najmanje deset godina. Dok je njegova majka govorila ono naše ,,pepel ti na jezik" Manda mi je vratio osmeh.

,,Čul te gospod,,!

 Neka čuje dragi moj Maki!