Čika Nešo, nema vas ispred Gimnazije, dođite...

Bilo je 11.40h.

Ništa nismo znali o nekom događaju. U poslednje vreme izbegavamo sve moguće stranice na društvenoj mreži. Izluđuju me novinari koji lažu, užasni su postali i horski komentari, a instagrame i fejsbuke različitih autora takođe ne čitam.

Doduše, nisam mirniji, jer kada se vratim s posla, osim dremanja od pola sata, sam preko puta.

I tu ću morati da "seknem"!

Mislim da sam postavio "rekord" u brzom hodanju, šteta što se bar time nisam bavio, tek stigao sam toliko brzo da sam imao vremena i da "švenkujem" i snimim parče pokrivalica.

Spazio sam i dve kamere, od kojih nijedna nije bila "pirotska"!

Gde ste da ste...

Potom smo svi zastali. Još jedan nemi hod do Železničke stanice u Novom Sadu i misli o petnest nedužnih ljudi koji su izgubili živote.

Potom se jedno otresito pamteno devojče, maturantkinja elitne škole, u ime stotinu maturanata oglasilo njihovim pismom.

Kasnije sam saznao da se ovo pametno devojče zove Tanja Denčić! Blago roditeljima, maturantima...

On je student, Dimitrije, u prvom je redu, šetalica je i u njegovim rukama. Deluje vidno uzbuđen. Hteo sam da saznam šta se ovde događa. Đaci ćute, profesori okreću glavu. Strah li je, šta je ne znam, tek snašao sam se. A kako i ne bil!

Ona je maturantkinja. Svake večeri je na protestu, u prvom redu. Šetalica i u njenim rukama. Anastasia gimnazijalka!

Profesor Jovica Tasić, jedan od najstarijih, prihvatio je da govori, zvao me, hteo i pismo da napiše. Dok smo razgovarali vratio sam se Anastasiji, rekla je da popodne neće na nastavu!

Nisam mogao da budem miran. Maturanti su, kako ko, otišli ka gradu, drugi su ušli u svoju Školu. Profesori takođe.

Da, ova priča zahtevala je i drugu stranu.

Otvorio sam teška gimnazijska vrata. Ponovo, sa desne strane dve – tri dežurne. Tamo gde su "tetkice" video sam neke od profesora.

Zamolio sam prijem kod direktorke Ivane Kostadinović. Mlađa profesorka otišla je "gore"! 

Čekao sam skoro pet minuta.

Odgovor sam unapred znao.

Direktorka nije u kancelariji. Tu je u školi, možda kod psihologa.

Nisam dobio ni broj ni odgovor.

Upisan sam u tefter.

Ja, taj i taj, došao sam u 12,20h tražeći izjavu od direktorke I.K. o trenutnim događajima u Školi.

Papir je istrpeo i to.

Otišao sam. Žurim, narodu treba poslati istinu.

Znam da će biti komentara.

Da li ću ponovo biti Podbunjivač? Kao što znam da će na nazovi portalu, ali i ova velika tv, čak regionalna, biti pohvaljeni!

Žmurili su pred istinom!

Ove druge baš i ne doživljavam tako! Oni se ne mešaju u "svoju rabotu"!