Kada nestane sport, grad slabi. A, kada nestane kultura, grad ostaje bez duše.

Pitanje je jednostavno, da li u Pirotu kultura postoji ili se samo prikazuje? Kada kažem KULTURA, mislim na kulturu u užem smislu, ali i na kulturu življenja, ponašanja...

Za sve pomenuto postoji najpre vlast, gradonačelnik, Gradsko veće, odbornici, a potom postoje ustanove, postoje projekti, programi, život na terenu, postoje događaji. Ali, ljudi da vas pitam, moram odmah, na početku!  

Gde su sadržaji koji pokreću ljude, da li se čuje slobodna ideja?

Gde je slobodna misao? Gde su slobodni autori koji smeju da kažu nešto drugačije? Sve ste omeđali u vašem svetu. Tamo u kabinetu, na kolegijumima, na Veću, a potom, ako i ima nečeg, onda su tu odbornici koji samo podignu ruke i gledaju vas pravo u oči.

Ako je sve "prihvatljivo“, onda ništa nije stvarno, zar ne?

Hajmo, najpre, o dobro znanim ustanovama u kulturi.

Neka se zna, narod ih plaća i narod očekuje. Čeka, širinu, jasnu misao, ideju. Kultura razvija svest, kritičku snagu...

Pozorišne predstave imaju istinu, šalju poruke, bude narod. Da li naše Pozorište ima i kadrovsku, slobodoumnu i finanskijsku snagu da budi svest u narodu, da pokreće?

Šta videsmo u Domu kuture? Da nisu folklor, hor, po neka pesma, šta bi drugog bilo... Gde su festivali na otvorenom, takmičarski duh, ideja, gde su poruke?

Gde su programi koji su nekada punili baštu Starog doma Armije? Zašto ste je uništili? Postavili scenu za desetak programa za decu, ako ih ima toliko. Gde su predstave na tom betonu, gde su Prvi glasovi, Pirolet, jačajte duh u mladima.

Gde su otvoreni programi na Otvorenom bazenu?!

Na koji način otvarate vrata novim stvaraocima? Ostao je samo ustaljeni protokol.

Gde su mlade grupe, festivali... Gde je onaj spektakl u Tvrđavi - Marko Zubić, Colić? Najbolje do sada!

Kada ćete se popeti na Sarlah, napraviti letnju scenu na Kaleu, ne keju praviti neke programe? Bravo za po koju pozorišnu predstavu u Tvrđavi.

Kako ste kadrove naređali? Neophodna je partijska knjižica.

Šta su to direktori ustanova kulture poslali na trgove, smislili da pokrenu ovaj narod?

Dolaze svakog vikenda gosti iz Evrope. Tvrđava je puna, ali čeka ih sekjuriti. O, Bože dragi... A gde su kustosi, istoričari, da prošetaju s ljudima, da im pokažu prošlost?

Model je isti kao u sportu! Ma, svuda! Sve ste ponovili: podobni kadrovi, kontrolisan program, bez rizika, bez kritike.

I stalno sve isto. Iz godine u godinu. Sećate se one mašine geštetner. Da, svake godine, iste listove kopirate. Samo se veća lova i po koja nova partijska faca pojavi!

Moram da pitam. Otac mi je bio 11 godina upravnik pozorišta, zapamtio sam mnoge predstave, bio na probama. Pozorište je posebna umetnost. Jedva sam čekao da udahnem onaj vazduh kada se podigne zavesa. Miris šminke, mastiksa... tada je sve bilo sa malo para i mnogo ljubavi, amaterske.

A, sada?!

Nema jakih autora, nema poznatih glumaca. Bar tri u godini. Platite da uživamo. Ne smete, nisu gore pod vašom kontrolom. Nemamo ili je malo događaja koji se pamte!

U godišnjim izveštajima, ponovo "pod indigo" sve isto i uvek "sve je u redu"! Sve je "u redu".

Moram da vam kažem, ponovo iz iskustva. Peo sam se na te scene na stotine puta. U Bašti starog doma, dok se na ulazu tiskao narod i čekao. Gledao sam te ljude, želeli su, osećali da im je lepo. Kultura su ljudi, umetnici koji provociraju, publika koja razmišlja, mladi koji stvaraju... Ako ste to sakrili, ako toga nema, nema ni kulture.

I da znate! Najveći problem nije loš program. Najveći problem je ravnodušnost. Ako grad, ako ljudi ne reaguju, ako vam ne dolaze na vrata, ostao je grad bez kulture.

Ne dozvolite, vi u kabinetu, vi izabrani u Veću, vi odbornici matematičari, ne dozvolite da kultura u Pirotu danas postoji na papiru. U godišnjim lepo sročenim izveštaju. A, u životu?! Dajte, ljudi, slobodu. Ne zaključavajte Dom kulture, ne gasite svetla.

"Staklena sala" u bivšem Domu vojske, nazvana zbog prozora. Ali, rekao bih i dodao, programi krhki kao staklo.

Ko će da prevede šta znači ono "multifukcionalna"?! To je Dom kulture. Pozorišna i Velika sala, Biblioteka... 

A, kako će se zvati ako se jednom polome sva stakla, ako uđe slobodna misao, mladi sa novim sadržajima?

I za kraj ovog prvog dela, da vas ipak pitam, mada pretpostavljam, ko bira programe? Po kojim kriterijumima? Da li postoji prostor za različita mišljenja i autore?

Bez jasnih kriterijuma i otvorenog prostora, kultura lako postaje ponavljanje bez uticaja. Otvarajte vrata, podstičite stvaralaštvo, nove teme! Čega se bojite, uključujute publiku. Ako publika izostaje ili reakcije nema, to je užasan signal za preispitivanje načina rada.

Da, potpuno je jasno da tišina često znači da sadržaj ne dopire, ili da su ljudi otišli, odustali.

I još ovo, moram da pitam, koji su merljivi rezultati rada ustanova? Da li ono što kopirate od prošle godine i pišete u izveštaju za ovu?! 

Da li ste nešto menjali, zvali mlađe autore?!

Kultura je naša stvarnost, ideja, znanje, stav, hrabrost, osmeh, život ovenčan nadom i verom da čovek raste!

* IDUĆE NEDELJE - Kultura življenja!