Osećam se uvređenim. Tuku mi decu. Onih 48 godina radosti i tuge, porodilo je isto toliko bića u meni. Radovali smo se zajedno.

Tek sam bio napunio tridesetu, 24. oktobra. Bila je 1978. godina! Tog meseca, od 1. oktobra, radio sam u Slobodi.

U meni nepoznati radio svet ušao sam 1. novembra.

Zapisaće, valjda, neko u memoarima.

Radio Pirot oglasio se 26. novembra 1978. godine sa ultrakratkih talasa 95.8 i srednjih 202 metra. Govorila je na otvaranju naša draga pokojna Gordana Hadžić, kasnije Ristić i legendarni bard sa Radio Beograda, Dobrica Milićević.

Istog dana, valjda će istorija pomenuti, u 13.30 čuo se moj drhtavi glas sa Gradskog stadiona. Prenosio sam derbi Druge lige Radnički - Sutjeska.

I onda dalje.

- Vaš informator,

- Vi pitanje, mi odgovor,

- Kontakt program: Zajedno sa vama,

- Jutarnji program,

- Od 14-15,

- Popodnevni dnevnik,

- Jutarnji dnevnik, 

- Sport - muzika - sport, 

- Trikom radio sport,

- Dunav radio sport,

- Radio prenosi fudbal, košarka, mali fudbal, boks, karate Uki!

- Koncerti RKUD Prvi maj, KUD PBP,

- Tinfest,

- Slet,

- Mršavi i debeli,

- Štafeta,

- Pirolet,

- Prvi glas,

- Sportista godine,

- Ljudi za novo vreme,

- U lavirintu,

I kraj.

Zbog Lavirinta, Cekićeve kuće, Mite Gage i Misirlića, nekih lokalnih izbora, supruge gradskog kauboja koja se uključila u program pod lažnim imenom... veoma brzo, oteran sam iz Radio Pirota posle 28 godina ili 10.220 dana. Sa tri kese u rukama izašao sam na trg. Nikada neću zaboraviti pokojnog, mog dragog druga Dušana Mašića i večitog Dragana Kremera. Oni su osmislili Lavirint i videli mene u njemu!

Tugovao sam do juna, ne dugo. Rodio se Ani press doo Pirot.

Ana

Andrija

Aleksandar

Neša

Nikola

Iva 

I ne zadugo, 8. septembra, oglasio se najpre Sport plus radio. Nešto kasnije sport se negde unutra sakrio i postao Plus radio. Još kasnije Naxi Plus radio!

U maju 2011. još jedno, moje treće čedo - Portal Pirot Plus online!

U početku Nenad Paunović, valjda zbog toga što su tako išle najave na Radiju. (Akcenat na a) Kako je vreme odmicalo bilo je lakše, meni prijatnije Neša Paun.

Ja Neša i Paun, moj otac Miroslav Paunović Paun!

Zašto sve ovo napred napisah? Ustvari, ostavih tragove o dugom vremenu koje traje od te 1978. godine. Za to vreme, sve do danas (vidim TGP kako je pisao u najnovijoj knjizi Susreti i viđenja), zaista sam ih sretao. 

Ako bih podsećao, političari, privrednici, sportisti, poznati umetnici, direktori, radnici... toliko ih je bilo da bi trebalo predugo sećati se i nikada ih sve ne pomenuti.

Radeći iz ljubavi, gde nisam bio...

Srušile se stene u kanjonu Jerme, popeo sam se na poslednji kamen, dok je unutra ležao mrtav čovek. Poplava u junu 86. Plovio sam čamcem i ljudima nosio hleb, koji smo prethodno dogovorili.

Sišao sam dvadesetak metara duboko, da snimim trenutak kada je pritisnuto dugme i počela da radi HE Pirot.

Ušao sam u tunel Koridora kada je probijen i kada su se rukovala dva radnika sa obe strane.

Ulazio u kovid ambulante, zelene i crvene zone, revnosni su me isterivali.

Žureći na događaj, sleteo sam u reku! Vadili me iz Ljuberađe, Đilas, policajac Ristić i Janković iz Babušnice i mnogi drugi.

Ulazio u požare!

Stajao subotama kraj mesta gde je mala Anđela izgubila život, sve u želji da skrenem pažnju onom Grčiću, direktoru EPS-a i mnogima da Nišava, nabujala, ne sme kroz grad.

Onog prepodneva, prvog jutra posle prave kataklizme kod Sopotske petlje, pronašao sam mrtvog Turčina. Sa njegovim sinom, koji me ne znam kako, našao, kasnije sam se dopisivao, pokušavajući da pomognem.

Godine 2008. Marko Marković, legrendarni, uručio mi je nagradu za životno delo Udruženja sportskih novinara Srbije. Uradio sam, mnogo sam prenosa uradio, ali i sebe dao pirotskom sportu.

Ta tragedija kod Sopotske petlje drži me i danas. Tražim i čekam i danas da objavim krivce. Nezavisno udruženje novinara Srbije NUNS i Ambasada SAD, dodelili su mi Plaketu Dejan Anastasijević za istraživačko novinarstvo.

Satkan od radija i ovog posla, koga, da li i zaista, u ovom najužasnijem zlom vremenu, neko pokušava da negira!

- Da ne postojim,

- Da sve moje godine rada sve to nije to – to,

- Da je istina neka druga,

- Da je novinarski posao neki drugi,

- Da su ovi što su stigli neki drugi, bolji, što su poslušniji, njihovi.

Nedavno sam, treću godinu zaredom, doživeo tešku uvredu. Na Konkursu za projektno finansiranje medija naš Radio, moje sve u ovom poslu, ljubav, život, ponovo nije dobio ni dinara.

A, kome su sve dali novac...

Glavni, čovek koji u sebi sakriva mržnju prema meni, spreman da me zaustavi, da ugrozi pet porodica mojih zaposlenih, ponovo našem Radiju nije dao ni dinara.

Da, nagradio je one koji trče za njim, čekajući da im, bez stida i srama, podeli novac.

Upravo sam završio sastanak Redakcije. Rekao sam sve što je trebalo da se zna i to ću sada napisati.

Pitao sam ih, ko su novinari, ko su mediji sa kojima se sreću !? Nisu hteli da kažu. 

Nastavio sam o Konkursu za projektno sufinansiranje medija. Konkursu koji nije jasan ni ovom narodu, kao i mnogima... Ko su članovi Komisije sa kojima VV deli novac?

Rekao sam im da pogledaju samo poslednje tri godine. U sve tri komisije ON. Ko je taj čovek u srpskom novinarstvu, nisam ga sreo nikada!

Čije pare velikodušno deliš, Glavni, svake godine?

Razgovaraću sa mojim advokatima, konsultovaću i moju strukovnu organizaciju. Tražiću da se preispita rad komisija i da li je postojala zloupotreba položaja. Znaće sve Agencija za borbu protiv korupcije. Jednom sve to mora da se zna...

Ranije je MM slao ceduljicu, rekla mi je jednog dana na kiosku kada smo kupovali novine.

Samo nem, slep, naivan, može da prihvati tvoja obrazloženja. Kako baš da svake godine, svi isti dobijaju novac? I sve skoro isto.

Kako da svake godine taj čovek "iz Niš" bude član Komisije? Da li ste uigran tandem?

Ubeđen sam, jednog dana, kada stigne ISTINA i PRAVDA, da ćete obojica da se pogledate u oči i priznati narodu šta ste radili.

Čija je Pina? Zašto je ukinuta Pi media group? Ko je navodni gazda, direktor Pirotskih vesti?

U Company wall-u pojavljuje se AĆ. Sve se zna!    

Kako li se dele 3.200.000 koje je dobila PINA / Portal Pirotske vesti?!

Ovo dete, nedužno koje tamo radi, vredno je stvorenje koje trči po događajima, radi, otvara sve moguće mejlove. I naravno, mnogi samo PV šalju vesti, info, tekstove.

Kako se i kome podele tri miliona i dvesta? Ko je još "unutra"!?

Kako li se dovija knjigovođa - direktor da silne pare upristoji?

Dalje, dokle će da postoji televizija sa jednom, takođe vrednom novinarkom? Kako naša istorijska Sloboda i dalje "dejani"!? Nema novinara tamo...

Narode, sve morate da znate, Vaše su pare.

Tako sam danas govorio Sonji, Ivani i Bilji. Čekaju, ili čekamo odgovore. Kazaće se jednog dana. Ovakvo nagrađivanje poslušnih, a da i jedne i druge nije stid, neće još dugo moći da traje!

Onaj uvod želeo sam da ponovim samo da se zna ko sam, sa kojih pozicija pišem i kako sam skoro pet decenija živeo ruku pod ruku sa ovim narodom i gradom.

Narednih dana pisaću o Radničkom, o ekipnom sportu u Pirotu koji propada, o Gradskom stadionu ponosnog imena - Dragan Nikolić. Pisaću o tome gde idu pirotske pare. Šta je materija, a šta nadgradnja.

Šta je asfalt, gde odlaze pare, a šta su pozorišne predstave, koncerti, Sarlah, Nišava, deponije na sve strane. Šta je Pirot bio nekada, a šta je sada.

Građanska prestonica kroz istoriju, ili grad koji montira i pravi u slike PR služba!

I za kraj. Čekam da direktor organizuje "Oni kažu", da dovede tebe i novinare, da se malo propitujemo. A, ne da samo vas dvojica pevate pesmu koju znamo napamet.

P.S.

Dok sam pisao drugi deo teksta, stigao je Bilans stanja i uspeha! Znao sam da ćemo i četvrtu godinu završiti u minusu.

Kažu Marketing!?

 Gde krenemo, ne smeju.

Koga pozovemo, ne treba.

Neko odozgo pre više godina rekao je DUNAVU da obustavi saradnju. Umro je Ljuba Vitanović, nestali smo sa spiska.

Presuda od 582.000. Pozajmice. Još dugujemo.

Penzionerski kredit, bezmalo milion uneo sam u ANI PRESS.

Nemamo !

Pet zaposlenih.

Spisak obaveza ogroman. 

Postojanje Naxi Plus radija košta oko 3 miliona dinara godišnje!

Tu je našao da nas ubija poslednjih godina.

Da nestanemo!

Kakva ironija, njegovi mediji sa jednim zaposlenim posluju pozitivno. 

Gde i kome idu te pare, narode naš!!!

Molili smo za pomoć. Da, sa svih strana su makar malo pomogli , naši sugrađani malo!

Raditi časno i pošteno, braniti istinu i pravdu košta.

Cena je skupa. Blizu smo kraju.

Zna ON sve to.

Sve čini da nas nema.

A meni je 78 godina.

Da li ću doživeti isanjani san?

SUTRA! SERIJA br. 2 Radnički, propali stadion, gde su rukometašice, rukometaši, košarkaši, bokseri. Gde su četiri drugoliogaša, gde su šampioni...?!

*Naslovna ilustracija: chatGPT