Boldirani kurziv

Subotom od 12 sati sedim ispred Kengura.

Ponekad nedeljom.

Svi se dobro znaju, a sede razbacani na nekoliko stolova. Jedni drugima govore "zdravo", a o svakome, kad su dva i više govore svašta.

Subotom, naravno, sedim dalje od njih, jer naprosto neće mi želudac. Rođeni brat, TGP i Đela su tu, ali je uvek taj njihov sastav "kombinovan"!

Dok ovo pišem nema jednog korpulentnog novinara, a nema ni onog zamišljenog pisca sabranih dela. Stiže ulični fotograf koji merka letnje miniće na Trgu, puneći tako svoj album odabranih svaštara.

Ovde ponekada svrati i selektor kada iz Beograda pobegne u Novosadsku, željan pirotske skare i čuvenog vina marke "Tri praseta" kako ga zovu autori, inače poznati građani u čijem društvu je Sveta veoma često!

Tu je jedan čuveni profesor čije "mudros....e" pune do vrha još uvek postojeći lokalni list s tiražom za tri ulice na periferiji grada.

Zašto sam ovako počeo?

Zato što sam želeo da vam dočaram atmosferu jednog subotnjeg podneva koje me inspirisalo da baš ovde i baš sada napišem ono sto mi se dugo mota u glavi, a što me prošlog petka baš "najadovilo".

Lomio sam se da ovo napisem i pošaljem na mejl jednom čoveku, ali sam se brzo predomislio.

Smatram da on nije baš "krivičan" jer bez obzira na sve, ne može da piše skripta kako će profesionalno raditi častan i ponosit posao.

Povod, ili poslednja kap, kanula je prošlog petka.

Prvi događaj!

JP PLAN poslao je u "zlo doba" na 35 stepeni i više poziv za događaj.

Mesto: Barje Čiflik

Razlog: asfaltiranje ulica 

Vreme: 13:30

Stav o tome zašto to sada asfaltiraju i zašto po ovom "ludom" vremenu, saopštio sam na Portalu!

Asfaltirana ulica u Barje Čifliku na 40 stepeni. Bravo za radnike! Temperatura asfalta preko 150 stepeni. Gde su se "sakrili ili pobegli" novinari?!

Pitao sam se, da li ne bi neprijatno tim "novinarima" da ostanu u hladovini, kada su tamo, bez obzira na 35 i više stepeni, došli funkcioneri, svi odreda. Ako su oni mogli ili morali, zar za zaposlene iz Pi kanala, Pirotskih vesti, Slobode i TV Belami to nije bila radna obaveza?

   Drugi događaj

Otvaranje fudbalske sezone, Radnički - Dubočica.

Niko nije slao mejlove. Još je i to trebalo!

To se prati jer postoji neka obaveza, nepisana, moralna, profesionalna prema onima koji nas gledaju, čitaju, slušaju.

I sve to ulazi u ono: nas neko plaća da informišemo.

Osnovno pravilo novinarskog posla: informacija.

I ovaj izveštaj na Portalu Pirot Plus online ste videli.

Uspelo otvaranje sezone. Startom zadovoljna oba trenera!

Od drugih medija, ponovo samo TV Pirot. Novinar se, čini mi se, pojavio kad je zalazilo sunce.

U 18 sati, kada je počela utakmica, pokazivalo je na telefonu oko 33 stepena.

Došao je sam bez kamermana i snimao telefonom. Ipak je to televizija.

 Dalje!

Ovo su dva poslednja primera. Ima ih svakodnevno. Ovom narodu se serviraju  "bofl" proizvodi ili "second hand", parafrazirane rečenice o događajima za koje nisu ni čuli!

Administrativac iz Radničkog je postao dopisnik jednog od Portala, ova druga televizija i lokalni list objave po nekoliko rečenica.

Tek toliko da ih ima.

 A, svi smo, kako je to negde upisano, zvaničnici, profesionalni radnici u jednoj oblasti koja je više nego odgovorna pred narodom.

 Dovoljno za sada!

Mali uvod u nagomilane primere kojih ima svakodnevno i pred kojima stojim često nemo!

Stidim se revije primera koji ruže ne samo naš posao, već institucije koje bi trebalo da budu izuzetno ozbiljne, da podrazumevaju  savestan rad, znanje i dobre proizvode, s obzirom da su još bolje plaćene. Zovu se Medijske kuće!

Ponavljam, od teško stečenih para ovog naroda.

Toliko za danas. A, sutra?

Ko sve radi i ruga se novinarskom poslu?

Kakvi su programski TV sadržaji?

Gde to ima jedan novinar u celoj televiziji?

Kako bre to, lokalni list na niške teme? 

Ko izveštava, ulični fotografi?

Nije valjda, sa Nacionalne službe, pravo na konferenciju za novinare!

Čime se bave direktori tri velike Kuće?!

I još mnogo, mnogo drugih pitanja.

Pokažite vaše CV, drage kolege! Gde ste bili, šta ste radili...

 P.S.

Mislim da sam ovo morao! Dosta više "zabava i razonoda" na tuđu grbaču! Narod ne može više da sluša, gleda i čita svašta.  

Pišem sa pozicije novinara punih 45 godina i s nagradama za profesionalni rad. Sa hiljadu i više radio Dnevnika, živih emisija, na stotine zvaničnih spoljnih programa, manifestacija koje su ostale upamćene. S radio kritikom čuvenog kritičara Đorđa Đurđevića na Radio Beogradu posle poplave, ili Verana Matića na svom Portalu.

DRUGI PIŠU! VERAN MATIĆ: Neša Paun!

Poznati novinari u borbi za slobodu medija i demokratiju govore o našem novinaru N.P. dobitniku Nagrade "Dejan Anastasijević"

Kao autora emisije "U lavirintu" koja je u "ono vreme" imala šer 19, a čuveni Dnevnik B92, jutarnji, 22!

Ovo je Medijska kuća koju sam zajedno s porodicom, snagom svoje ljubavi, upornosti i znanja  podigao i traje već 18 godina, vodivši je kroz različita teška vremena.

Ova Kuća je spremna da sačeka naslednika koji će, ubeđen sam, sačuvati i nastaviti još sigurnijih i boljim putem.

Skromno ili ne, korektno ili ne, tek sa ovakvom prošlošću smatram da je potrebno da podignem glas i da skrenem pažnju!

Kome sve, neka se sam pronađe, da ovako više ne može!

Pirotski mediji, pokazalo se i  dalje se pokazuje, to je zaista samo jedan neuspeli pokušaj koji zahteva hitnu reorganizaciju.

 Sve ovo za dobro ovog naroda!

Zbog uloženih 35 miliona dinara koje trošimo, svesni ili ne da većini poodavno mesto nije ovde. Ili, da ti mediji i zaista više ne treba da postoje.

 Ako se slažete, pišite!

 Ako se ne slažete, ponovo pišite.

Objavićemo!

 Za dobro Piroćanaca, ali i neke uslovne budućnosti nekih od ovih medijskih kuća.

 Dokle...?

 E, to dragi Bog zna!