Retrospektivnom izložbom slika Čedomira Кrstića u Galeriji „Čedomir Кrstić“a povodom obeležavanja 100 godina od rođenja ovog umetnika, pirotska publika imaće pred sobom pravi likovni doživljaj. Šezdesetak slika u ulju, uglavnom pejzaža, mrtvih priroda i enterijera je samo deo njegovog, inače, ogromnog opusa.
Rođen je u Pirotu 1923. godine. Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu 1952. godine u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Godinu dana je radio u atelju Đorđa Andrejevića Кuna. Bio je profesor Umetničke škole u Nišu a do smrti je radio kao profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Samostalno je izlagao od 1953. godine u Nišu, Pirotu, Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu a kolektivno na Oktobarskim salonima, ULUS-ovim izložbama, u okviru slikarskih kolonija. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Umro je u Beogradu 1988. godine. Posthumno, Galerija RTS-a organizovala je njegovu retrospektivnu izložbu 2009. godine. Skupštinskom odlukom od februara 1999. godine, Galerija u Pirotu, dobila je ime po slikaru Čedomiru Кrstiću. U Galeriji se čuva njegov Legat sa zbirkom od deset slika u ulju.
Čedomir Кrstić se opredelio za intimizam, odnosno poetski realizam, mimo šema Pariske škole i takvom opredeljenju ostao dosledan do kraja. Sklad boja i motiva deo su jednog specifičnog mira i spokojstva koji nam slikar donosi. Opedelio se za mirnu atmosferu svog sveta. Ona struji kroz svaku sliku, kroz njihovu strukturu , može se reći kroz Кrstićevo slikarstvo. Tim svojim htenjem on se izdigao kao majstor beogradske škole. Za njega je život bio jedan intiman svet sopstvenih traganja i otkrivanja tajni boja, svetlosti i kompozicionih odnosa. Ono, pak, što je uistinu ostalo iza školovanja kod Gvozdenovića, to je tema „enterijera“, u čiji će se ograđeni prostor strasno zagnjuriti, i samo retko - retko otvoriti prozor da pogleda najbliži okolni pejzaž.
Neizbrisiv trag na stvaralaštvo Čedomira Кrstića ostavilo je detinjstvo u pirotskoj građanskoj porodici kao i šare na pirotskom ćilimu. Govorio je da je Pirot bio provincijski grad sa mnogo nedostataka ali je kako kaže imao sve što mu je trebalo: Gimnaziju, Učiteljsku školu, Bioskop i Кej pored Nišave sa drvoredima lipa. Oni koji su ga poznavali kažu da je ličnost profesora Кrstića bila u skladu sa stvaralaštvom, tiha, lepa i delikatna.