Prva repriza predstave SVE NESREĆNE PORODICE LIČE NA SREĆNE PORODICE, Narodnog pozorišta Pirot biće izvedena u četvrtak, 28.10.2021. sa početkom u 19,30h. 

Cena ulaznice je 300 dinara i može se kupiti sat vremena pre početka predstave na blagajni.

SVE NESREĆNE PORODICE LIČE NA SREĆNE PORODICE
- dokumentarna fikcija o samoubistvu u adolescenciji u formi diskusije -

Autorski projekat Patrika Lazića i Milene Depolo
REŽIJA, SCENOGRAFIJA, IZBOR MUZIKE: Patrik Lazić
DRAMATURGIJA: Milena Depolo
KOSTIMOGRAFIJA: Milica Grbić Komazec
DIZAJN ZVUKA: Teodora Đurković
IGRAJU: Aleksandar Radulović, Aleksandra Stojanović, Milica Filić, Danijela Ivanović, Aleksandar Aleksić

REČ REDITELjA

Bez imalo patetičnog preterivanja, malo je osetljivijih tema od samoubistava dece i mladih. Toliko je tu pitanja na koje porodice i okolina nikada ne dobiju odgovore, a tebe koji stvar posmatraš sa strane vrlo lako obuzme potreba upiranja prstom i traženja krivca, pre svega u roditeljima za koje retko imamo razumevanja u tome da možda zaista nije bilo moguće da prepoznaju da se njihovo dete sprema na tako nešto. Svi smo mi u ovaj proces ušli s nekim svojim predrasudama o tome kakve su to porodice kojima se desi suicid: disfunkcionalne, nezdrave, toksične, nasilne, u svakom slučaju u nečemu ekstremne. Ali onda pogledaš, poslušaš i upoznaš i neke porodice koje se ne uklapaju u taj tvoj stereotip o disfunkcionalnim porodicama i problematičnoj deci. Pročitaš i velik broj priča o nekoj uzornoj deci, za primer, vukovcima, uspešnim sportistima nakon kojih ostane samo jedno veliko i neobjašnjivo zašto.
Nemojte od nas očekivati odgovor na pitanje zašto nam se deca ubijaju u tolikom broju jer ga nismo uspeli pronaći. Moguće da nešto nije u redu s vremenom u kojem se takva deca osećaju beznadežno? Ili s državom koja pažljivo uzgaja egzistencijalne strahove umesto da ih neutrališe? Ili s dominantnim sistemom vrednosti od kojeg se porodice više ne mogu odbraniti? A možda je problem i u samim porodicama, tom stubu društva u koji se toliko zaklinjemo, ali koliko se suštinski unutar njih razumemo i bavimo jedni drugima? Škola? Instagram? Depresija u kombinaciji s činjenicom da i dalje psihičku bol ne priznajemo kao dovoljno relevantnu? Možda je sve to zajedno, a možda i ništa od toga, ali je činjenica da su nam deca pogubljena, tužna i ljuta. Razočarana i u porodicu i u državu i u vreme u kojem odrastaju. A mi možda malo previše podrazumevamo da su sve promene u ponašanju pripadajuće tom turbulentnom periodu odrastanja. Predlažem da razmislite o tome da li ste sigurni da biste prepoznali svaku potencijalno rizičnu promenu na svom detetu? Da li ste sigurni da savršeno poznajete svoje dete i to kako se ono zaista oseća kad kaže „dobro sam”? Ako su vaši odgovori potvrdni, divno za vas.

Patrik Lazić

*Foto: Andrej Jovanović
*Info: Narodno pozorište Pirot