Tri države, četiri biblioteke, pet gradova i mnogo novih ideja i prijateljstava, bilans je studijskog putovanja Istarska bibliotura, u organizaciji Bibliotekarskog društva Srbije, na kome su sa još 70 bibliotekara iz školskih, visokoškolskih, specijalnih i javnih biblioteka od 1. do 5. oktobra učestvovale i Marija Šarović i Nadica Kostić iz Narodne biblioteke Pirot.

Prva stanica bio je Trst, u kojem su bibliotekari obišli Muzej LETS – Letteratura Trieste, posvećen književnoj istoriji grada, gde deo postavke čine i izložbe posvećene velikim piscima koji su živeli i stvarali u Trstu (Džems Džojs, Umberto Saba i Italo Zvevo), kao i Biblioteku Srpske pravoslavne crkvene opštine, jednu od najznačajnijih srpskih kulturnih institucija u dijaspori.

Putovanje je nastavljeno ka Sloveniji i Gradskoj biblioteci „Srečko Vilhar“ u Kopru, gde je održan radni sastanak uz konstruktivnu razmenu iskustava o svakodnevnoj bibliotečkoj praksi, nakon čega je usledio uspon do gradskog zvonika i izložbe Uspravna istorija. Bibliotekari su potom nastavili svoje studijsko putovanje kroz Piran, gde su obišli trg Đuzepea Tartinija i crkvu Svetog Jurja.

Bibliotekari Gradske knjižnice Umag priredili su nam nezaboravan stručni susret, predstavivši svoje aktivnosti i primere dobre prakse istarskih biblioteka, dok su predstavnici BDS-a upoznali hrvatske kolege sa strukturom i programima Društva, mogućnostima za stručno usavršavanje kao i različitim vidovima saradnje.

Posebno iskustvo predstavljao je obilazak Gradske knjižnice Rijeka, smeštene u “Art-kvartu” zajedno sa Dečjom kućom i Muzejom savremene umetnosti, koja je i bila finalno odredište putovanja. Put od nekadašnje fabrike do moderne biblioteke vodio je kroz pažljivo osmišljenu obnovu prostora, ali ono što ostavlja bez daha je način na koji je stara arhitektura uklopljena u savremeni bibliotečki enterijer. Industrijski elementi nisu skriveni, već su postali deo vizuelnog identiteta prostora. Veliki, otvoreni i svetli prostori, pažljivo odabran nameštaj, boje, grafička rešenja stvaraju prepoznatljiv identitet biblioteke koja deluje savremeno, ali istovremeno čuva trag mesta na kojem je nastala.

Uz stručno vođenje upravnika biblioteke Nika Cvjetkovića, upoznali smo se sa načinom rada, organizacijom prostora, programima i sadržajima namenjenim različitim generacijama korisnika. Posebna pažnja posvećena je smeštaju i dostupnosti bibliotečke građe – knjige nisu samo uredno raspoređene na policama, već je ceo prostor organizovan u službi korisnika. Različite zone namenjene su čitanju, učenju, radu, odmoru i druženju, čime biblioteka postaje prostor u kojem korisnik može da provede vreme, a ne samo mesto za preuzimanje i vraćanje knjiga. Savremena tehnologija je prirodno integrisana u svakodnevni rad biblioteke. Korisnicima su dostupni različiti digitalni alati i uređaji koji im olakšavaju pretraživanje, učenje i rad. Biblioteka nije ograničena na knjigu i čitanje, već postaje mesto za različite oblike kulturnog izražavanja i stvaralaštva. Bibliotekare iz Srbije je posebno zainteresovala Decibel soba, u kojoj su korisnicima na raspolaganju muzički instrumenti (saksofon, gitara, klavir, bubnjevi...).

Sam prostor biblioteke od 4000 kvadrata obogaćen je odabranim biljkama, u čijim saksijama se nalaze QR kodovi pomoću kojih mogu da se saznaju imena biljaka, kako se neguju, cenu. Interesantna je i Biblioteka semena, napravljena od starog kataloškog ormarića u kojem se nalaze semena različitih biljaka. Svaki korisnik može da uzme seme lavande, peršuna, bosiljka, ali i da ostavi ono koje je sam proizveo. I inače briga o životnoj sredini primetna je u svakom gradu koji smo obišli.

Riječka biblioteka tako nije bila samo poslednja stanica našeg proputovanja, već i upečatljiv primer kako se nasleđeni prostor može pretvoriti u živo, otvoreno i multifunkcionalno mesto, u kojem se susreću knjiga i tehnologija, tradicija i savremeni dizajn. Od fabrike do moderne knjižnice – priča o Gradskoj knjižnici Rijeka pokazuje da biblioteka živi onda kada se menja zajedno sa svojim korisnicima, što i jeste najsnažniji utisak koji smo poneli sa ovog stručnog putovanja. Istarska bibliotura neprocenjivo je iskustvo upravo zbog prilike da sa ljudima koji dele posvećenost svom pozivu i želju za povezivanjem, saradnjom i stručnim usavršavanjem razmenimo iskustva i razgovaramo o tome kako biblioteke najbolje mogu da odgovore na promene u potrebama i zahtevima svojih korisnika.

*Tekst i fotografije: Nadica Kostić, Marija Šarović