Реаговање поводом штампања Зборника радова са научног скупа поводом 80 година од ослобођења Пирота у Другом светском рату.

Поштована редакцијо у прилогу, а у циљу борбе за Истину за коју се и Ви тако истрајно залажете, шаљем Вам моје реаговање на необјављивање коауторског рада под називом Куде је тука границата? Или појава другог трајања у српско - бугарским односима".

Најпре Вам шаљем образложење о неприхватању рада и мој одговор, а потом и коментар. Свако добро Вам желим.

Проф. др Петар Анђелковић

________________

Poštovani,

Redakcija Zbornika radova sa naučnog skupa povodom 80 godina od oslobođenja Pirota u Drugom svetskom ratu, Vas obaveštava da koatorski rad "Kude je tuka granicata? - Ili pojava drugog trajanja u srpsko - bugarskim odnosima" neće biti objavljen u Zborniku radova.

Obrazloženje:

Recenzije rada su negativne i mišljenje recenzenata je da se rad ni posle eventualnih korekcija ne bi mogao uzeti u razmatranje za štampu zbog sledećih nedostataka:

- Rad ne zadovoljava osnovne metodološke principe istorijske nauke.
- U radu se umesto istoriografskog promoviše takozvani "istoriosofiski" pristup što nije u skladu sa tendencijama samog skupa i očekivanjima koja pretpostavlja Zbornik naučnih radova.
- Rad ne donosi nikakav stručni ili naučni doprinos temi skupa već prebacuje ozbiljno pitanje srpsko-bugarskih odnosa na teren esejistike i traktata koji nemaju istoriografsko uporište i koji su ništa više nego subjektivna teoretisanja autora.
- Autori u samom uvodu nagoveštavaju da im nije namera da se bave istoriografijom već, kako sami kažu: Temi srpsko-bugarskih odnosa, koja je izuzetno aktuelna i danas, kako u naučnom tako i u političkom smislu, u ovom radu se prilazi istoriosofiski (traganje za smislom) a ne istoriografski, kako je danas moderno i popularno. Drugim rečima, istoriografija vidi samo artefakte i o prošlosti sudi samo na osnovu onoga što je viđeno, pročitano ili opipano. Istoriografija je uporediva sa pozorišnom pretstavom: istoričar vidi scenu i glumce, čuje replike koje razmenjuju i trudi se da verno dočara predstavu. Ali on ništa ne zna o scenografu, dramaturgu, kostimografu, a što je najvažnije, ni na pamet mu ne pada da predstava ima i svog režisera.
- Zbog navedenih nedostataka i uvažavanja drugih autora čiji su radovi napisani u skladu sa metodologijom istorijske nauke, redakcija je odlučila da Vaš rad ne objavi u Zborniku.

Zahvaljujemo Vam na saradnji i razumevanju.

________________

Poštovani,

Moram da priznam da me je, najblaže rečeno, zaprepastilo Vaše obrazloženje o neprihvatanju rada. Da nije tragično bilo bi smešno. Autore koji su zajedno napisali preko sto naučnih radova, na mnogim međunarodnim skupovima, objavili više od dvadeset knjiga, optužiti da ne poznaju metodološke naučne principe je neumesno. Kakva je to konstatacija "umesto istoriografskog promoviše se takozvani "istoriosofiski" pristup". Neshvatljivo je da recezenti ne priznaju ili ne poznaju da pored istoriografskog postoji i istoriosofiski pristup, da on nije takozvani već potpuno legitiman, Da je upravo u traganju za istinom, koja podrazumeva otkrivanje uzroka i ciljeva neke pojave, pravi pristup istorisofiski a ne istorografski(koji je svakako legitiman) ali koji se svodi na prikazivanju vidljivih činjenica, bez dubljeg traganja za smislom. Najbolje to ilustruje paralela sa pozorišnom prestavom, gde je suština shvatiti poruku predstave i ko stoji iza nje, a ne samo odgledati prestavu. Meni se čini da se prava suština ovog neprihvatanja krije u pitanju: kome smeta prava ISTINA i ko se plaši ISTINE? U radu se jasno ukazuje na pojavu dugog trajanja a koja se ogleda u stalnim kontunuiranim nasrtajima Bugarske na srpske teritorije, koji nisu prestali ni do današnjih dana. To se argumentovano, istoriografski, pokazuje i dokazuje pozivanjem na istorijske fakte. Dakle, zašto se plašimo ISTINE? Vreme će pokazati ko je u pravu. Ja svakako neću odustati u borbi za ISTINOM i u odbrani SRPSTVA. Uvek Vam stojim na raspolaganju oko dijaloga o ovom važnom pitanju.

Kako radili tako nam Bog sudio.
Prof. dr Petar Anđelković

Nakon mog odgovora - pitanja redakciji muk, nema komentara nema odgovora. Dakle kome smeta prava ISTINA i ko se plaši ISTINE? Da li je ovde u pitanju konstatacija da se radi o pojavi dugog trajanja a koja se ogleda u stalnim kontunuiranim nasrtajima Bugarske na srpske teritorije, koji nisu prestali ni do današnjih dana? Ovo se upravu u radu argumentovano pokazuje i ako nije tačno neka je neko ospori. Posebno što me brine jeste da ovo nije prvi put da Društvo istoričara Pirota ne reaguje ili prećutkuje pokušaje revizije istorije pojedinih autošovinista poput urednika Pirotskog zbornika Gorana Nikolića koji je u više navrata u Pirotskom zborniku veličao bugarsku okupaciju pirotskog kraja. Spreman sam da se rad stavi na uvid javnosti i da se o njemu otvori rasprava. Ovo mi potpuno liči na komunističko-udbaško ideološko eliminisanje onoga što nije u skladu sa nekim zacrtanim kursem. Za mene ne postoji dilema ja ću se uvek rukovoditi Istinom i za nju ću se boriti. Gospodo istoričari, izvolite, organizujmo raspravu na ovu temu.

* Foto lična arhiva, tekst prof dr Petar Anđelković

Redakcija se, prema Zakonu o javnom informisanju, ograđuje o stavove autora!