Mnogo je vremena bilo potrebno, čak šest prodaja, da se pojavi Eduardo Miroljo, vlasnik velike italijanske kompanije i kupi AHA Mura Prvi maj. Stečajni upravnik nam je rekao da sledi overa kod notara, a potom potpisivanje Ugovora sa novim vlasnikom.

Time će biti rešen jedan veliki problem koji se godinama “provlačio” i doneo mnogo nevolja brojnim radnicima Prvog maja.

Ovih dana stizala su nam pitanja naših sugradjana o tome, kakva će biti sudbina na hiljade knjiga u prvomajskoj biblioteci i šta će biti sa umetničkim delima.

U ovom trenutku jedini pravi sagovornik je Radmila Vlatković, istoričar umetnosti, direktorka Galerije ,,Čedomir Krstić” koja je nekada radila u Prvom maju, i koja, se kao niko drugi zalagala da se problem knjiga i umetničkih dela reši, odnosno sačuvaju i o tome veoma često govorila i pisala.

Ono što smo saznali od jednog od ranijih direktora u AHA Mura Prvi maj, da umetnička dela nisu bila predmet kupoprodaje kada je AHA Mura kupovala Prvi maj, samim tim nisu ni predmet kupovine AHA Mure od strane Miroglio... Sva umetnička dela su OSTALA vlasništvo Prvog maja a.d.

Danas je naš novinar Sonja Ćirić sa njom razgovarala o aktivnostima Galerije, a mi smo na redakciji dogovorili da prenese i vaša pitanja, koja su ustvari dilema mnogih Piroćanaca.

Radmila Vlatković je rekla da se problem knjižnog fonda rešava. Da su knjige prebačene u Arhiv, a da će ih, prema interesovanju preuzeti Narodna biblioteka, Muzej i Galerija.

Problem s umetničkim delima je mnogo složeniji. Vlatkovićeva ima precizne cifre. U Prvom maju su bila, potenciramo BILA SU, ukupno 174 umetnička dela, 11 mozaika, 33 skulpture, ostalo su bile slike, tapiserije, grafike, crteži.

Raniji direktor Prvog maja ima i dodatno objašnjenje. To su možda radnici po osnovu potraživanja iz starog Prvog maja tužili pa dobili neke slike kao što su uzimali i prodavnice... Nema drugog načina... A fizički se nalazi ono što nije moglo da se premešta kao recimo mozaici... Koliko znam slike su sve prebačene tamo, Zoran Živković je na tome insistirao.

Radmila Vlatković kaže da je bilo pogrešno da se nekim slikama namiruju potraživanja prvomajaca, a da su neke od slika nestale.

Dakle, baš je onako kako smo strepeli. Šteta je da su iz Prvog maja iznete slike poznatih umetnika, da mozaike nagriza zub vremena jer nisu zaštićeni. Radmila Vlatković kaže, da bi i ostale skulpture trebalo postaviti u gradu, a slike sačuvati u Galeriji, jer bi Pirot i po tome bio svojevrsni grad umetničkih dela, svetski priznatih umetnika.