"U vozu života kojim putujemo postoje i potrebni su nam putokazi koje sledimo i koji nam pokazuju put i pravac kojim treba da idemo. Ti putokazi koje biramo najbolje odslikavaju našu ličnost i pokazuju naš karakter. Zato je vrlo važno koje smo putokaze izabrali u životu. Pre neki dan na televiziji Pirot u svom igrokazu Vladan Vasić citira Čerila. Svakako, ovo nije prvi put da Vladan Vasić citira ovog britanskog diplomatu i na neki način prikazuje ga kao svog idola.

Bez dublje elaboracije pogledajmo najpre u nekoliko rečenica ko je bio Vinston Čerčil, posebno je važno razumevanje njegovog odnosa prema Srbiji. U skladu sa britanskim stavovima, posebno koje su razvijali Marks i Engels o Srbima i Slovenima, Čerčil je kao novinar pisao vrlo ružne tekstove o Srbiji. Direkno pod kontrolom uz finsijsku pomoć, Čerčil i britanci su sa komunistima izvršili 27 marta 1941. godine, puč u Beogradu i gurnuli Srbiju u Drugi svetski rat sa katastrofalnim posledicama. Potom je Čerčil najpre podržao Kralja i pokret otpora Draže Mihajlovića, da bi ga za nekoliko godina izdao i podržao i pomogao komuniste da dođu na vlast i td. Samo ako imamo ove tri argumentovane i lako proverljive činjenice moramo da se zapitamo da li ovakva ličnost može i sme da bude uzor jednom Srbinu.

Postoje brojne mudre izreke koje mogu i treba da nam budu životne pouke. Jedna od njih, za koju predlažem da se napiše na tabli koja će stajati nad ulazom u institucije koje vrše vlast, jeste da „Svaka vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno“ (Lord Ekton). Iz gorkog iskustva u kome se srbski narod predugo nalazi, posebno treba konačno razumeti i shvatiti da je najopasnija duhovna okupacija, zatim ideološka i kulturološka, a onda politička, ekonomska. Duhovna okupacija posebno kreće sa pogrešnim ljudima na važnim društvenim fukcijama. Jer, kada čovek dobije moć nad drugima, to često menja njegov odnos prema moralu, odgovornosti i običnim ljudima.

Kada je moć neograničena i bez ikakve kontrole, institucionalne ili društvene, ona neizbežno vodi ka tiraniji, oholosti, gubitku empatije i zloupotrebama. Kada lični interes postane oruđem zemaljske politike, zemaljske slave i bogatstva, on prestaje biti oruđem spasenja. Drugim rečima: kada lični interes postane sredstvom dobiti manjih dobara on postaje uzrokom gubitka viših dobara. A najveće dobro je dobro zajednice.

Imam malo više godina i pamtim te, Vladane, kao mladog neiskusnog početnika u politici, beše li to, čini mi se, sa Vuksanovićem. Čini mi se da si tada verovao u neke ljudske i moralne ideale. Ali, uzele su te političke aždaje pod svoje, menjao si stranke (zna se ko je stvorio i koaliciju za Pirot) a sa tim promenama menjao si se i kao ličnost. Sve je teže moglo da se sa tobom razgovara, sve više si sebe ubeđivao da si nedodirljivi vođa. Počeo si da veruješ i sam u sopstvene zablude.

O materijalnim stvarima neću da pišem, neka se time bave nadležne, nove i nadam se - nezavisne instititucije. Ispustio si iz vida da je najveća pobeda pobediti samog sebe, posebno kada dobiješ moć. Ako ne pobediš sebe, ti ćeš svima ostalim naporima uspeti jedino da uskačeš iz jedne tamnice u drugu, iz jednog kaveza u drugi. Sloboda društvena i sloboda nacionalna i sloboda državna i sloboda internacionalna, bez oslobođenja od sebe samog, samo su zavodljiva i lažljiva imena raznih tamnica, i raznolikih kaveza. Zaboravio si jednu od najumnijih poruka koju nam je ostavio patrijarh Pavle da: „Nismo birali ni zemlju gde ćemo se roditi ni narod u kome ćemo se roditi ni vreme u kojem ćemo se roditi, ali biramo jedno - da li ćemo biti ljudi ili neljudi."

Ne moramo mi Srbi pozajmljivati ideje, svetonazore i viđenja napretka i progresovanja od drugih, kad imamo svoje, ispitane i proverene, viševekovnim iskustvom naših svetih predaka i u slobodi i u ropstvu. Svetosavska ideja se kroz našu istoriju pokazala kao jedina državotvorna, izgrađujuća, istinski progresivna, ideja po kojoj treba služiti pre svega duhovno-moralnom razvoju naroda, da sve u državi, politici, obrazovanju, kulturi bude posvećeno tome. Dakle, da rezimiram, Srbi su najsvetlije stranice svoje istorije, državnosti, kulture ispisali na temelju dva „da“ Bogu, Nebu i Jevanđelju, i sa dva „ne“ zemlji, materijalnom i prolaznom. Postavljajući prave, a to znači večne, bogočovečne vrednosti ispred materijalnih, prolaznih, nepostojanih. Time su veru, dušu i obraz hrišćanski osvetlali. Zato, a nadam se da će se ovom promenom to desiti, vratimo se sebi i svetosavskom putu, saberimo se i iznova povratimo veru u pravdu i čast koja nas je vekovima krasila i očuvala.

Ono što posebno želim da poručim građanima Pirota i Srbije jeste da ova veličanstvena, izborna pobeda studenata, nije sama sebi cilj, niti je dozvola da se jedna grupa ljudi zameni drugom, a da sve ostalo ostane isto. Ona predstavlja obavezu da se opravda poverenje građana, da se isprave nepravde, otklone sistemske slabosti i pokrenu promene koje će se osetiti u školama, zdravstvu, pravosuđu, privredi i svakodnevnom životu običnog čoveka.

Srbiji nisu potrebni novi nedodirljivi ljudi, već odgovorni pojedinci koji će razumeti da vlast nije privilegija, nego služba narodu, i da niko ko obavlja javnu funkciju ne sme biti iznad zakona. Zato je važno, o tome sam pisao na ovom portalu u tekstovima, Pirote kuda i kako, da se konačno otvore pitanja lustracije, porekla imovine i odgovornosti za zloupotrebu javnih ovlašćenja, ali ne kao instrumenti političkog obračuna, već kao deo ozbiljnog i zakonitog procesa obnove institucija.

Srbiji su potrebni stručni, časni i sposobni ljudi, rodoljubi, bez obzira na to gde su do sada radili, ali i jasni kriterijumi, proverljivi rezultati i odgovornost za učinjeno kroz razna lična dela i delovanja. U suprotnom, promenićemo imena i lica, a zadržati isti sistem koji je Srbiju doveo do dubokog nepoverenja u institucije. I na samo kraju ovog teksta svima nama šaljem dve poruke Vladike Nikolaja, koje mogu i meni se čini da nam treba da budu životni putokazi.

Prva:
,,Neće vas sudijska toga učiniti pravednim, ni sveštenička mantija milosrdnim, ni vojnička uniforma hrabrim, ako duša vaša nije sprema za pravdu, milosrđe i hrabrost“.

Druga:
„Ako želiš popraviti svet, popravi prvo sebe.Ako želiš popraviti državu, popravi prvo sebe.Ako želiš popravit narod, popravi prvo sebe.Ako želiš popraviti svoju porodicu, popravi prvo sebe. U svemu, dakle počni od sebe."

* Prof. dr Petar Anđelković