Prema njegovim rečima, treći test podrazumeva testiranje iz jednog od pet ponuđenih predmeta (fizike, hemije, biologije, istorije i geografije) koji su osmaci izabrali do kraja decembra.

On je precizirao da je od 64.747 učenika osmog razreda ove godine, 38 odsto izabralo biologiju, što je najveći broj učenika, a slede geografija sa 29 odsto zainteresovanih osmaka, istorija sa 16, hemija sa devet odsto, dok se za fiziku odlučilo osam procenata od ukupnog broja đaka koji završavaju osnovnu školu.

Pomoćnik ministra je podsetio na to da je završni ispit uveden 2010. godine, kada su se polagali samo srpski i matematika, a od 2013, odnosno 2014, uveden je kombinovani test iz pet predmeta.

Pašić je ukazao na to da su komentari stručne javnosti, nastavnika i učenika, kao i roditelja doveli do zaključka da takav treći test nije opravdao svoju prevashodnu funkcionalnost.

On je naglasio da je radna grupa, koju je formirao Zavod za obrazovanje i vaspitanje, sagledala različite modele trećeg testa i da se došlo do toga da je u ovom trenutku najbolje rešenje da učenici biraju jedan od pet predmeta, u skladu sa svojim sklonostima i željama.

Očekujemo da ovakav vid male mature ima određene prednosti. Prva od njih je da je smanjen pritisak na učenike, koji se sada opredeljuju za predmet gde sami smatraju da imaju najbolje znanje, rekao je pomoćnik ministra. 

Pašić je rekao da probni završni ispit ima više funkcija, a prva od njih je verna simulacija završnog ispita, upoznavanje sa procedurama, aktivnostima koje se realizuju pre i tokom samog završnog ispita, mestom sedenja, priborom koji se koristi.

Rezultati koje učenici ostvare na probnom završnom ispitu poslužiće kako učenicima, tako i predmetnim nastavnicima, u daljem planiranju aktivnosti koje se tiču pripremne nastave, istakao je on.

Pomoćnik ministra je dodao da su škole počele realizaciju pripremne nastave i da postoji i portal e-vežbaonica, gde učenici mogu samostalno da vežbaju sve testove koji će im biti na završnom ispitu.

On je, govoreći o bodovanju za upis u srednju školu, podsetio na to da je pravilnikom o programu završnog ispita definisano da 60 bodova nosi uspeh iz škole, iz šestog, sedmog i osmog razreda.

Prema njegovim rečima, to je uspeh koji su učenici ostvarili pomnožen sa četiri, dok 40 bodova nose testovi i to tako što je maksimalan broj bodova iz matematike i srpskog jezika po 14, a iz izbornog predmeta 12.