Da li zbog manje gužve ili "domaćih zadataka" koje sam dobio, tek u nedelju pre podne bio sam na pijaci. Poslednji put, kada se uveliko kupovala zimnica. Kako mojima u Redakciji stalno govorim da se sa svakog terena  novinar treba da vrati  s nekoliko tema, da opaža,  traži zanimljive sagovornike, to sam morao da pokažem primerom.

Ivana montira razgovore. Njen predlog, kao prave domaćice, da cene ostavimo za petak, uoči subote, a da sada objavimo onaj deo razgtovora s "pijačarima", o tome kako se snalaze, kako žive, zašto iz čuvenog sela Stajkovce dolaze u Pirot  itd.itd.

 Predlog je prihvaćen, "većinom" glasova!

Najpre prodavac iz Stajkovaca. Poznato selo, iz serija, naravno, ali i paprike iz plastenika.

Za njega kažu da je najvredniji i najuporniji na pijaci. Ima nekoliko tezgi. Radio je nekada u Prvom maju. Sada, kupuje – prodaje, bori se za život. Sin je tu, da pomogne.

Eto, to je priča sa one strane tezge. Tamo gde su ljudi koje obično gledate  kroz ono "ala si skup" dok se oni  žalie da  ih "ubiše" dažbine, da je njihova muka najveća. A ipak tu su stalno. Upamtili ste ih, kao da se znate "sto godina"!