DRAMATURŠKA BELEŠKA:

Znamo da je pirotski ćilim simbol srpske kulture, ali ne znamo gotovo ništa o životima njegovih tkalja. Njihova imena, njihov zanat i njihov društveni život ostali su gotovo nevidljivi, u drugom planu istorije. Mnogo veću pažnju dobili su ratovi i dramatični politički potezi vladara, dok se istorija radničke klase i žena sakrila pod ćilim. 

Ova predstava osvetljava upravo motiv tkalja, kao radnica, kao umetnica i kao žena. U nju su utkane sve žene koje su došle u kontakt sa tkanjem ili pirotskim ćilimom, od antičkih tkalja Penelope i Arahne, do Trnove Ružice i Baba Jage preko pirotskih ćilimarki, pa sve do modernih umetnica kao što su Hedi Lamar i Žozefina Bejker.

Preko zanata tradicionalno namenjenog ženama, ova predstava istražuje priče najrazličitijih žena, koje povezuju različite borbe: borbu za finansijsku nezavisnost, za dostojanstveno starenje, za pravo na izbor i samoću, borbu protiv nacizma, borbu žena u nauci, borbu za seksualno oslobođenje, pravo na odmor i razonodu.

Orijent, kao istorijski kontekst pirotskog ćilima, progovara kroz savremenu priču o Aladinu iz trećeg sveta, koji na ćilimu migrira u zemlje Evrope, ne bi li se spasao od rata.

Pored bogatog dokumentarnog sadržaja o ćilimarstvu i ćilimarkama, ova predstava sadrži i poetsko-muzičke deonice inspirisane ćilimima, bojadžijskim zanatom i pirotskim narodnim pesmama.

Tradicija i etno-svet pirotskog ćilima tako postaju prostor za iščitavanje moderne priče o brojnim oslobođenjima ka kojima savremeno društvo i dalje teži. Sve te težnje svoje korene imaju u davnim danima.

Ovom predstavom želimo da dekolonizujemo pirotski ćilim od kapitalizma: on nije brend na prodaju; on je pre svega umetničko delo svojih tkalja. Želimo da ga dekolonizujemo i od patrijarhata: tradicionalne vrednosti na koje nas njegove šare asociraju trebalo bi da budu vrednosti ljubavi, solidarnosti i kreativnosti, a ne nametanje rodnih uloga.
Ova predstava ima za cilj da skrene pažnju na značaj pirotskog ćilima kao nematerijalnog kulturnog nasleđa, ali i da otvori prostor za razgovor o položaju žene u umetnosti, njenoj nevidljivosti, zanatstvu i društvu uopšte.

„Tanka pređa srcem se tka“ nije samo predstava o prošlosti, već i dijalog sa sadašnjošću i budućnošću – priča o umetnosti, zajedništvu i neprekidnom tkanju identiteta.

* Mina MILOŠEVIĆ

* Tekst i fotografije: Narodno pozorište Pirot