Da li mi verujete?

Osećam se kao pobednik koji je, ne poražen, više prevaren, posle, nije to bio ni Konkurs ni raspodela, deljenja para "po spisku" onima koji poslušno klimaju glavom i žive od vaših, narodnih para.

Trojka koja je to sprovela u delo bila je dobro poznata po Srbiji. Bilo ih je na više desetina puta u isto toliko gradova i opština.

Pisao sam o tome, sve nastojeći da odbranim istinu i javno pokažem nepravdu.

Nepravdu, po ko zna koji put.

I onda sam 26. septembra poslao žalbu Povereniku jer Glavni nije smatrao za potrebnim da odgovori na moja pitanja, primedbe, kritiku.

EKSKLUZIVNO: Tražeći Istinu i Pravdu, uputili smo Zahtev povereniku za pristup informacijama od javnog značaja! Gradonačelniče, kako delite narodne pare?

Smatrao je da je taj koji nam piše pravila kako ćemo živeti, kada ćutati, kada plakati ili, ne daj Bože, kada ćemo ga moliti!

Poverenik je, kada je prošlo 15 dana za Glavnog da odgovori, zatražio da se izjasni!

To šta je Glavni napisao u odgovoru ću posebno analizirati već sutra!

Da li on misli da se svaka njegova reč  sluša, veruje?

Tražio sam jedno, tražio odgovore, on se pozivao na formalne stvari. Na sasvim drugo i pobegao od istine, savesti...

Danas je stiglo pismo, pisao je Poverenik.

U pismu je - REŠENJE.

I završne reči!

Znate, ne očekujem ništa više od ovoga što je stiglo. Osećam ponos, neku svoju malu pobedu, da je Glavni javno pokazao malu nemoć, pokušavajući da uz pomoć njegovih u Gradskoj upravi odgovara na način kako to veoma često čini.

Dosta sam godina sakupio i dobro ih sve znam. I njega i njegove i sve ranije. Kako beše ona narodna "preko sebe u Sitnicu baca"!

Mnogo sam ih preturio preko glave. I svi su mi ostali u pameti na svoj način!

Ipak, ti na poseban, mnogo drugačiji način. Ti znaš koliko se dobro znamo i koliko sam UNUTRA u mnogim detaljima!

Shvatio si da se ne možeš igrati sa mnom, kao što dobro znaš, ako mi Bog dragi pomogne, da proživim, da ću biti na nogama i u trenucima kada pognute glave, priznaš sve štete koje si mi naneo.

Čudni su putevi, čudne su i molitve u crkvi, paljenje sveća i okretanje slavskog kolača.

Uh, ako jednog dana iz upaljenih sveća bude izašlo ono drugo, šta ćeš i kako ćeš onda?!

Sećaš se kako sam te savetovao:

Nećeš celog života biti ovo. Radi tako da ljude možeš gledati u oči i onda kada više ne budeš ovo što si sada!

Nisi me poslušao, bivši druže...