Nastavljam!

Možda će nekada, nadam, se što pre, neko podići glas, sakupiti hrabrost, pogledati one odgovore i moja pitanja objavljena pre neki dan i jasno pitati kako to delite, ili kako se troše pare ovog naroda?

Toliko dobro znam sve odnose u sportu, mnogo davno, da mogu da ne zaćutim pred mnogim činjenicama koje srozavaju sport.

Mnogo šminke, neznanja, improvizacije, mnogo čudnih tokova novca, samovolje. Tvrdim da bi i najveći poznavaoci propisa imali mnogo muka da raščivijaju kako je potrošeno ovih 147.800.000 dinara.

Da zažmuri i prstom dotakne samo jedan od ovih mojih pitanja i odgovora.

Da ljudi znaju, da u trenutku kada njihovo dete dođe i traži 3000 dinara da bi tamo nekome platio svoju ljubav prema igri, lopti, ne znam čemu sve, da znaju gde sve te pare i one koje će dobiti iz narodnog buđžeta, idu.

U pitanju je odgovornost, nekada bahatost, nekada neznanje, nekada osionost ili ono, "ma, meni ne smeju ništa".

Vraćam neka moja pitanja i odgovore, uz dodatne komentare.

Evo prvog: Gradski stadion!

Veoma često sam pitao, posebno Miloša Colića, zamenika gradonačelnika, šta je sa projektom za Gradski stadion. Poslednji odgovor bio je:

Pogledaj "Dvadeset najznačajnijih projekata za period 2024-2028", projekat se nalazi na 18. mestu! Ima da čeka!!!

Za proteklih, hajde deset godina, možda i više, kako ja to kažem skoro da "ni ekser nije udaren"! Bivši fudbaleri, sada treneri, kada bi došli u Pirot, čudili su se da se skoro ništa nije promenilo. Štaviše, propalo je.

Zbog toga sam postavio ono pitanje gore.

I odgovor: nisu planirana! Katastrofa!

Drugo!

Svašta se čuje za Otvoreni bazen. Ne želim o tome. Pominju se neki "kvarovi", poslovanje, broj ljudi, ali i "čuveni" Akva bar.

Zato sam pitao i dobio sledeći odgovor.

Ništa dalje neću da kažem. Ni ko je tamo ko, ko se razume ko ne, zašto ne znaju da organizuju neke manifestacije? Zašto ona skalamerija nije postavljena prošlog leta?

 Treće    

I dok se za stadion ne predviđa "ni banka", dotle se za Omladinski stadion i Klizalište potroši skoro pet miliona. Evo dokaza.

 Četvrto

Dao nam Bog, imamo objekte. Ali su naši sa "dva žumanca", takvih nema. Zašto nisu otisli u Doljevac da vide otvoreni bazen? A jeste skup, koštao skoro pola milijarde. A prve računice bile trista i nešto! 

Niko nije objasnio zašto i kako je  poskupelo.

A koliko je u te "najbolje sportske objekte na svetu" uloženo prošle godine? Da li mi verujete? Skoro PETNAEST MILIONA.

Evo pitanja i odgovora!

Peto

Moja je stvar, tako sam hteo i tako radio. Neću da kažem kako izgleda putovati do Subotice, raditi tamo prenos dva sata, voziti natrag. Nikada, ama baš nikada ni Opština, ni tadašnja moja Kuća, Radio Pirot nisu dala ni banku. Moljakao sam Komunalac, Vodovod, neke firme, koje su izlazile u susret.

Zaista, moja odluka, vikend slobodan u životu nisam znao kako izgleda kada su prvenstva u toku. A radio sam i boks i košarku i ženski rukomet, mali fudbal, jednom ili više puta Uroša Mijalkovića sam pratio u Beogradu, neke nastupe naših šampiona na Zlatnoj rukavici, tako nekako beše.

Nisam slučajno pitao! Koliko košta da unutra plačem, što bi rekao Bora Čorba. Koliko košta velika ljubav prema pirotskom sportu? Ni dinara!

Evo!

Nije ni čudo, juče na trening utakmici ih nisam video. To se ne plaća. Čudim se, zašto komentator sedi na daskama, papir na kolenima. Neće preko pite pogaču. Da se ne "razmanu"!

Ono, tu sedi i radi, "ne zakrkuje“.

To sam danas želeo da vam kažem. Ponavljam, neka bude rečeno, napisano, objavljeno. 

Jednog dana, a možda i uskoro će se neki, koji nemaju za struju, a uredno im odbijaju sve poreze i doprinose, ili oni što rasipaju mleko, rade za male dnevnice koje dobijaju na ruke, pa pola vrate, morati da se konačno zapitaju.

Gde potrošiste 150 milliona?

Polako, da proverimo ponovo!